May 2022

Србија је земља недовршених институција и крњег парламентаризма. Тридесет две године вишепартизма и двадесет две од свргавања Слободана Милошевића нису искоришћене да се ствари у делу који се односи на демократизацију друштва и оснаживање институција значајно помере са мртве тачке. Период вишестраначја у Србији обележен је доминацијом снажних политичких лидера и неравнотежом на штету законодавне […]

Нема сумње да постоје тренуци у животу како појединца, тако и нације, који за последицу имају потпуну отупелост чула и одсуство било какве видљиве реакције. У питању је нека врста појединачне или колективне парализе свести која је, несумњиво, последица дубинског личног стреса или колективног шока. Оваква стања, по правилу, наилазе након великог личног или колективног

Све смо знали још и пре почетка. И да су грађани Европе, те монументалне рушевине доброг укуса и морала, одблејало конзумеристичко стадо којем је за велике паре продата фикција да су слободни грађани слободног света. И да у својој изгубљености и дезорјентисаности неће умети да препознају ко су им стварни а ко измишљени непријатељи. И

Од објављивања првих резултата избора одржаних 3. априла, једна од најексплоатисанијих тема у српском политичком етру је велики успон деснице. За овакав тон у добром делу заслужни су лидери десничарских странака, који су у постизборној еуфорији врло гласно и славодобитно говорили о великом повратку деснице на политичку мапу Србије. Ипак, за наметање тезе о успону