Драган Добрашиновић

Пре неколико дана, председник Србије је у телевизијском обраћању позвао парламентарне опозиционе странке да прикупе потписе 85 народих посланика, обећавши да ће им он из редова СНС-а обезбедити још толико, како би на референдум било стављено питање његовог учестало оспораваног легитимитета. У недостатку доброг хумористичког програма на нашим ТВ каналима, ова понуда би се могла […]

Првих дана априла, на српској политичкој сцени је у први план избило питање референдума о одбацивању “француско-немачког плана”, како су ову занимљиву и контраверзну иницијативу насловили њени креатори из Народне странке. Подршку предлогу је до сада дало неколико угледних јавних личности, попут нашег великог глумца Петра Божовића и професора Мила Ломпара. Упоредо са подржаваоцима, понешто

Сећате се Милана Младеновића? Оног сјајног музичара, који је осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века својим талентом, харизмом и гласом, с гитаром у руци, освајао срца и умове младих људи широм бивше Југославије.  Е видите, тај Милан, чију је креативност ова власт наградила једном београдском улицом која сада носи његово име и платоом испред

Све што клечи, пузи и гмиже пред Вучићем, све што се нада привилегијама и милости актуелног председника или одрађује и оправдава постојеће, све чему је до Србије и Косова и Метохије стало мање него до преклањског снега, упрло се у претходних пар недеља да убеди Србе како је прихватање немачко – француски плана једина могућа

“Да си се борио као човек, не би те обесили као пса”, речи су које је Ајша, мајка последњег маварског краља Гранаде – Баобдила, прекорно и постхумно упутила свом сину због тога што је предао Гранаду католичким краљевима 1492. године. Тако барем пише Борхес у својој “Универзалној историји бешчашћа”, у фусноти приче “Удовица Чинг, гусарка”

Приближавамо се десетој годишњици потписивања “Бриселског споразума”, а о овом кратком документу који садржи свега 15 чланова, по свему судећи и даље знамо веома мало. Један од разлога за то лежи у околности да га је, и поред тога што је за упознавање са овим по свему проблематичним штивом довољно пет минута, прочитао тек незнатан

Грађани Србије су ових дана и недеља наново забринути и узнемирени због дешавања на Косову и Метохији. Догађаји који су уследили након напуштања лажних институција лажне државе у којима су представници Срба партиципирали по налогу Александра Вучића, у много чему и јесу драматични. Хапшења Срба, насилни упади терориста преобучених у полицијске униформе на Газиводе и

“Шта имате руско у кући”, једно је од омиљених питања како просечних натољубаца и еврофила, тако и најдубокоумнијих другосрбијанских мислилаца. Над њим би, претпостављам, сваки противник евроатланских интеграција, који још није схватио да су нас Американци и њихови милосрдни савезници бомбардовали из најплеменитијих побуда, а Косово и Метохију нам отели како би нас лишили опасног

Србија је окружена државама чланицама ЕУ и НАТО пакта па је стога логично да буде део ових структура, једна је од омиљених теза поборника евроатланских идеја у Србији. Ово се често може чути како од јавних личности које провирују из шињела Коче Поповића и део су другосрбијанског неокомунистичког корпуса, или је можда исправније рећи култа,

Добро је. У ствари, сјајно је! Преживели смо и Милана Ст. Протића – Прву звезду Друге србије Трећег позива. А то је већ нешто.  Јер, преживети реторичке бравуре које долазе из специфичне менталне визуре тако величанствене фигуре овог Мега, ма каква Мега, Мета интелектуалца, демохрошћанина другосрбијанца, ван сваке сумње зналца, правника, историчара, политичара, градоначелника, амбасадора,