ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ

Србија се смањује. Број становника у нашој земљи континуирано опада у последњих 30 година. У периоду 1991-2021. година, са 7.822.915 дошли смо до процењених 6.871.547, што је пад од 951.368становника, односно 12%. Кључни разлози који су довели до овако катастрофалног тренда су лоша економска ситуација која за последицу има појачане миграције становништва ка економски развијеним земљама, правна несигурност, висока корупција која, уместо политике једнаких шанси и проходности на основу знања и обарзовања, генерише привилегије на бази политичке повезаности и припадности владајућим странкама, лош образовни и здравствени систем, пропадањe малих градова, потпуно девастирање великих делова земље.

Поред прве групе узрока претежно економске и политичке природе, значајни чиниоци који доводе до депопулације везани су за доминантне културолошке обрасце, друштвено прихватљиве и пожељне облике понашања и систем вредности који преовлађују у последњих 30 година. Уз прећутну или директну подршку власти извршен је удар на традиционалне вредности ослоњене на културно наслеђе српског народа и породицу као темељ друштва. Пуне три деценије интензивно се померају границе пристојности и нормалности а медијским простором, који игра кључну улогу у успостављању система вредности, доминирају банални, вулгарни и примитивни садржаји. Најгледанији медији са националном фреквенцијом претворени су у полигоне за промоцију саможивости, конзумеризма, проституције, криминала и незнања. Озбиљне теме, међу којима је значај родитељства за опстанак и развој друштва и нације су протеране из медијског простора и, што је још опасније, све више губе место у најважнијим институцијама и јавним политикама у Републици Србији.

Сви демографски параметри и трендови су негативни. Тако се, примера ради, просечна старост становништва Србије са 39,4 године (2000. година), повећала на 43,4 (2020.година). Број живорођене деце 2000. је износио 73.764, а 2020. године 61.692. У истим годинама, број умрлих се са 104.042 повећао на 116.850. Разлика између броја живорођене деце и умрлих у истим годинама је са 30.278 нарасла на 55.158. Број закључених бракова је са 42.586 пао на 23.599, а број разведених са 7.689 порастао на 8.687. Просечна старост мајке приликом рођења првог детета се са 24,9 повећала на 28,8 година. Број деце се са 16,4% у укупној популацији смањио на 14,2%, а старијих од 65 година повећао са 16,1% на 21,1%.

Негативан природни прираштај се из године у годину повећава. Разлика између новорођених и умрлих је у пандемијској 2020. години достигла врхунац. Србија и сада, у 2021. години, припада групи економски неразвијених земаља са ниским животним стандардом што је главни узрок даљег смањења популације. Касно запошљавање, скупо становање, недостатак подстицаја за родитељство, мале накнаде за породице са децом, неадекватна пореска политика, неке су од главних препрека за повећање стопе фертилитета и улазак у позитиван ток популационог опоравка.

Србија се због дугогодишњег негативног тренда природног прираштаја налази у групи земаља са просечно најстаријим становништвом у Европи. Свака пета особа је старија од 65 година. Смањење броја становника и неповољна старосна структура лоше утичу на многе области друштвеног и економског живота. Смањује се економски активан део становништва, понуда и квалитет радне снаге опадају, расте удео пензионера у укупној популацији, повећава се притисак на пензиони и здравствени систем.

Од жене се очекује да буде носилац родитељства и стуб куће. Међутим, усклађивање обавеза у породици и на послу је све компликованије. Овај терет, који савремена жена све теже може да изнесе, директно се одражава на смањење броја деце. Систем не олакшава комбиновање радних обавеза и родитељства, чиме би се подигла стопа фертилитета и смањио несклад између броја жељене и рођене деце код многих парова.

Иако је демографска ситуација у Србији већ дуго алармантна, држава и даље нема делотворне политике и системски приступ у овој области. Врхунац мера популационе политике је финансијска помоћ за прво, друго, треће и четврто дете у износу од 101.496 до 2.192.376 динара. Новчана помоћ за прво дете се исплаћује једнократно, док се за друго, треће и четврто исплаћује на рате. Истовремено, активност државе у правцу који демотивише склапање бракова, рађање деце и останак младих и образованих људи у земљи је много израженија. Огромна корупција, уз општу криминализацију друштва и ширење страха и неизвесности од стране ауторитарног режима, додатно дестимулишу повећање наталитета али стимулишу исељавање и пражњење читавих делова Србије.

ЦИЉЕВИ ДЕМОГРАФСКЕ ПОЛИТИКЕ

– Изградња системске подршке породицама и родитељству у Србији.
– Подизање нивоа здравствене заштите и образовних могућности сваког појединца и породице у Србији.
– Подизање економске снаге породице путем комбинованих мера директне подршке и стимулативне пореске политике.
– Повећање стопе фертилитета на више од 2,1 до 2030. године.
– Стварање позитивних друштвених промена које доприносе развоју породице и родитељства.

МЕРЕ

– Гарантована пензија за жене са четворо и више деце од четрдесет пете године живота у висини просечне месечне плате на републичком нивоу.
– Смањење радне недеље за жене са троје деце на 4 радна дана, односно 32 радна сата.
– Стимулативна пореска политика за запослене који имају децу кроз прогресивно умањење пореза на зараде зависно од броја деце.
– Бесплатни здравствени прегледи за жене у репродуктивном периоду једном годишње.
– Субвенционисани стамбени кредити за куповину првог стана за породице са најмање једним дететом, уз учешћаод 15 – 30%, зависно од броја деце.
– Финансијска подршка родитељима на почетку сваке школске године у износу од 20.000 динара по детету предшколског и школског узраста која траје до завршетка средње школе (укупан број ученика у Србији је око 760.000), средства се обезбеђују из републичког буџета.
– Финансијска подршка родитељима на крају календарске године у износу од по 12.000 динара по детету која траје до пунолетства, средства се обезбеђују из републичког буџета.
– Бесплатни уџбеници за све ученике основних школа, за које се средства обезбеђују из локалних буџета.
– Бесплатан оброк за све ученике основних школа кроз развијање система школских кухиња – један здрав оброк дневно за сваког основца, средства се обезбеђују из републичког буџета и буџета локалних самоуправа.
– Изградња вртића и предшколских установа и једнака права на вртић за сву децу и све родитеље, без обзира да ли су у радном односу или нису. Гарантовано место у вртићу за сву децу до 2025. године.