Програмски принципи Усправне Србије у области економског развоја

НАЧЕЛА

Усправна Србија оптимистична је у погледу будућег економског развоја Србије. Наша земља спада међу сиромашније у Европи, али истовремено показује знаке великог развојног потенцијала. Економски разорни социјализам у Србији је трајао дуже него другим земљама, био додатно оптерећен ратовима и санкцијама, а одмах након закаснеле транзиције у тржишну привреду уследила је светска финансијска криза. Тек у последњих десетак година привреда Србије функционише без великих спољних потреса. У том кратком периоду привредници Србије показали су много креативне енергије упркос политичким препрекама, корупцији и правној неизвесности. Та предузетничка енергија је у основи нашег оптимизма. Србији је једино потребан продужени период мира, стабилности, разумне економске политике и смањења корупције да њена привреда постигне много више него што постиже сада.

Усправна Србија сматра слободну тржишну привреду етички и економски пожељним поретком. Тржишна привреда је систем који произлази из јасних својинских односа, владавине права и слободе људи да раде и зарађују. Она се одликује правном сигурношћу, заштитом имовинских и уговорних права и слободом пословања.

Тржишна економија омогућава испољавање предузетништва, креативности и развоја личности и предузећа. Тржиште подстиче сарадњу међу људима и усмерава креативну енергију на пословне активности и стварање новог дохотка, а не само расподелу политичког плена. Истовремено, тржишни механизми привређивања подстичу ефикасност и омогућавају снижавање трошкова које води нижим ценама. Конкуренција води иновацијама и на тржишту се јављају производи који повећавају благостање потрошача.

Тржишна привреда за коју се залажемо компатибилна је са социјалном улогом државе у помоћи најугроженијима. Друштво и држава имају дужност да помогну материјално угроженима, а економска политика која не уважава социјалне разлике доводи до друштвене нестабилности и лоше утиче на привредни раст и развој. Улога јавног сектора јесте да препозна слојеве друштва којима је социјална помоћ неопходна и да усмери један део средстава ка овим приоритетима.

Конкретна законска решења која се односе на институционални оквир често зависе од европских пракси и Србија већ дуги низ година своја решења прилагођава европским. Ми се залажемо за наставак овог тренда, али уз самосталну критичку процену законских решења и уважавање интереса Србије као суверене демократије. 

ЕКОНОМСКИ РАСТ

У основи нашег економског програма су дугорочне детерминанте привредног раста, а не краткорочни економски показатељи. Владавина права, пријатељско пословно окружење, квалитетно образовање и добра инфраструктура су кључне дугорочне претпоставке економског раста. Уз макроекономску стабилност, јефтину државу и ефикасну јавну управу оне без изузетка воде у економски развој и скок животног стандарда.

Приватни сектор је тај који генерише економски раст. Држава може створити институционални оквир, поспешивати образовање и градити инфраструктуру, али економски процват може донети само динамични приватни сектор. Посао државе је да уклони сметње за улагања приватног сектора, а не да директно улаже у профитне активности или прекомерно утиче на њих. Није нам потребна политика субвенција која оптерећује мале а фаворизује крупне и стране инвеститоре. Ситна и крупна улагања су једнако важна за привреду и морају имати исти третман.

Улагањима се стварају радна места, а потреба за радном снагом води у раст плата. То је основа доброг животног стандарда за грађане. Плате су уско везане за продуктивност привреде и динамична привреда је једини начин за њихов одрживи раст. Плате се не могу подићи административним путем и државном интервенцијом на тржишту рада, већ улагањима и такмичењем фирми у потреби за радном снагом. Потребан је квалитетан судски систем да запослене штити од самовоље и злоупотреба, али тржиште рада треба да буде слободно. То подразумева слободно формирање плата, што ниже намете на рад и слободу послодаваца и запослених да склапају и раскидају уговоре о раду.

ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

Фискална политика треба да почива на принципу одговорности и јавних финансија. У основи фискалне одговорности је препознавање принципа да се буџетски новац прикупља из средстава привреде и грађана. Јавна потрошња није бесплатна, већ захтева претходно опорезивање или задуживање. Високи порези дестимулишу привреду и тако у крајњој линији смањују животни стандард. Буџетски дефицит значи да држава троши више од онога што прикупи од пореских обвезника и да то тих додатних средстава долази задуживањем. Тиме се повећава јавни дуг, штедња одлаже за будућност и урушава поверење у домаћу економију.

Да би се избегло гомилање јавног дуга, наше опредељење за ниско пореско оптерећење привреде захтева ефикасну и штедљиву државу која стално процењује да ли је сваки буџетски трошак неопхдан. Свака јавна политика мора бити заснована на јасном и транспарентном обрачуну трошкова и користи које носи. Држава треба ограничена средства да усмери ка несумњивим економским и социјалним приоритетима, а порески обвезници морају да знају да се њихов новац троши само на државне програме које имају јасно економско или социјално оправдање.

Оптималан ниво јавних прихода и јавних расхода за Србију треба да се креће у распону од 35 до 40 одсто бруто домаћег производа. То је неколико процентних поена мање од садашњег нивоа, али достижно у средњем року. У мери у којој се ограничи јавна потрошња, постојаће простор да се нека оптерећења привреде уклоне и да се умање пореске стопе.

Приоритет на приходној страни буџета треба да буде смањење намета на рад, укључујући порезе на зараде и доприносе за обавезно социјално осигурање. Смањење пореског оптерећења рада подстиче запосленост и повећава нето плате. То је дугорочно боља стратегија од селективних субвенција које држава фирмама даје за запошљавање радника. Смањење намета на рад је боље и од других могућих растерећења, попут секторских олакшица или смањења пореза на потрошњу и других пореских олакшица јер стимулише запошљавање и инвестирање.

Монетарна стабилност је од великог значаја за постизање динамичнијег привредног раста и за животни стандард грађана. Народна банка Србије треба да буде политички независна, а у исто време одговорна према држави и грађанима и спремна да своје поступке објасни представницима државе и јавног мњења. У складу са економском повезаношћу са земљама еврозоне и региона у којем се користи евро, Народна банка Србије мора посебну пажњу обраћати на курс између динара и евра. Стабилан курс динара према евру преференција је највећег дела привреде и грађана јер доноси стабилност и олакшава дугорочно планирање. Такво опредељење доноси извесност у пословању, ниску стопу инфлације, ниске дугорочне каматне стопе, олакшава регионалну економску сарадњу и корак је на путу Србије према европској интеграцији. Такође, већина регионалних партнера своје валуте усмерава према евру.

Спољнотрговинска политика Србије је опредељена споразумима о слободној трговини са ЕУ и регионалним трговинским споразумима. Њен претежно либерални карактер не треба мењати. Потребно је да се даље поједноставе граничне и царинске процедуре, укључујући нецаринске баријере, како би се извоз и увоз обављали с мањим ограничењима и трошковима него што је то сада случај.

ДРУГЕ ЈАВНЕ ПОЛИТИКЕ

Образовање и здравство су области од највећег значаја за буџет, привреду и грађане. Држава има обавезу да у њих улаже и да их развија на најбољи могући начин, као и да свим грађанима Србије обезбеди једнак приступ њиховим услугама. Управо због значаја који придајемо овим областима, за унапређење образовања и здравства потребна је њихова изложеност конкурентном тржишном окружењу. 

У здравству се залажемо за универзално основно здравствено осигурање чије трошкове покрива држава. У исто време, залажемо се и за слободно функционисање тржишта приватног здравственог осигурања. У дугорочној перспективи Србије пожељно је имати конкурентно тржиште са основним државним и изборним приватним осигурањем, као и тржиште здравствених услуга у којем се приватне и јавне установе такмиче у пружању услуга а пацијенти имају најшири избор.

Основно образовање је универзално право све деце у Србији. Међутим, нема разлога да држава у систем финансирања основног образовања не укључи и приватне школе, као што већ многе земље у свету раде и као што Србија већ ради са вртићима. Дугорочни циљ овог процеса било би стварање иновативнијег и флексибилнијег школског система који нуди избор између традиционалних државних школа и великог броја приватних школа.

Пензиони систем се такође може унапредити елементима тржишне привреде. Пензије треба да расту у складу са привредним растом, јер се тиме обезбеђује услов да приватни сектор може да финансира ове највеће буџетске расходе, с једне стране, а и да се увећава куповна моћ пензионера на реалним основама, с друге стране. Међутим, државни пензиони системи засновани су на оптимистичној демографској слици која је данас измењена. Имајући у виду искуства других земаља, залажемо се за то да обавезно пензијско осигурање буде и даље јавно пензијско осигурање, а да приватни пензијски фондови функционишу на основу добровољних уплата дела зараде.