АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ЦЕНТРАЛНИ ПРОБЛЕМИ

Јавни расходи (јавна потрошња) чине значајан део укупне потрошње – само регистроване јавне набавке износе преко 3 милијарде евра годишње. Уз релативно нове облике јавне потрошње, као што су јавно-приватна партнерства и концесије, билатералне инвестиционе споразуме са страним државама и државну помоћ привреди, износ јавних расхода значајно увећава.

Упркос великим обећањима, очекивањима и уграђеним анти-корупцијским механизмима, важећи Закон о јавним набавкама, који је ступио на снагу 1. јула 2020. године, није смањио ризик од корупције. Просечан број понуда у 100 по вредности највећих набавки у 2020. години је са катастрофалних 1,51 у 2019. години пао на 1,34. То јасно указује да све озбиљније послове у Србији добијају фаворизовани понуђачи када се ти поступци уопште и спроводе. Нису, међутим, ретке ситуације у којима се јавна средства троше и без примене процедура које су установљене Законом о јавним набавкама или се те процедуре грубо крше.

Поједине одредбе Закона о јавним набавкама из 2020. године су довеле и до ситуације да његова примена представља изузетак, а изузеци од примене закона постају правило. Тако, према подацима из Годишњег извештаја Канцеларије за јавне набавке у 2020. години, у првих 6 месеци примене новог закона, у периоду од 1. јула до 31. децембра 2020. године, закључен је  10.741 уговор. У истом периоду реализовано је 495.719 набавки изузетих од примене Закона о јавним набавкама. Дакле, на сваки уговор закључен по закону, склопљено је чак 46 уговора без његове примене.

Озбиљну корупцију у јавним набавкама обилато помажу и две важне државне институције у том систему – Канцеларија за јавне набавке и Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки. Они то чине својим непоступањем или недозвољеним и за понуђаче збуњујућим поступањем.

Поред јавних набавки, остали, релативно нови облици јавних расхода у великом ризику од корупције су свакако: јавно-приватна партнерства и концесије, државна помоћ привреди и билатерални инвестициони споразуми са страним државама. Иако законима успостављена, контролна тела у овим областима ни издалека не врше функцију која им је поверена, нити су независна.

Комисија за јавно-приватна партнерства и концесије је основана још фебруара 2012. године, а (како је наведено на интернет страници те институције), али и даље министарство надлежно за послове економије обавља административне и стручне послове за потребе те комисије. Дакле, у питању је институција која није ни самостална, ни независна. С друге стране, Комисија за контролу државне помоћи је пример несамосталности органа који има битну контролну функцију. На интернет страници те институције је наведено да је та комисија „оперативно независно тело Владе“, а Влада је највећи давалац државне помоћи привреди.

Билатералне инвестиционе споразуме са страним државама партнерима договарају највиши органи власти ове земље (и функционери појединачно), без икакве контроле и увида јавности, упркос чињеници да су последице ових споразума по домаћи правни поредак и буџет огромне. Формални чин ратификације таквих споразума у Народној Скупштини пролази без потребне анализе алтернативних решења, без консултација са стручном јавношћу и кључног питања – да ли је такав споразум уопште био неопходан, те да ли је потреба за мостом, ауто-путем или било којим другим грађевинским подухватом могла да буде задовољена на једноставнији, јефтинији и правно безбеднији начин.

МЕРЕ

Јавне набавке

– Надлежни органи из Закона о јавним набавкама – Канцеларија за јавне набавке и Републичка комисија за заштиту права морају, без изузетка, предузимати све мере које су им на располагању (која су у њиховој надлежности) у циљу откривања, сузбијања и санкционисања корупције и нерегуларности у јавним набавкама.
– Обезбедити континуирану и формализовану сарадњу и координацију између свих институција које имају надлежност у јавним набавкама –  Канцеларије за јавне набавке, Републичке комисије, ДРИ, Агенције за борбу против корупције, Министарства финансија, Министарства правде и тужилаштва.
– Обезбедити ефикасније процесуирање кривичног дела Злоупотреба у вези са јавном набавком, у што већој мери користити услуге службе финансијске форензике у Вишим јавним тужилаштвима и више и ефикасније користити институте службеника за везу и ударних група предвиђене Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције.

Државна помоћ

– Унапредити институционални оквир и обезбедити да Комисија за контролу државне помоћи буде самостална и независна у раду.
– Државну помоћ привреди давати што је могуће више иновативним фирмама из грана које се рађају, а што мање фирмама из привредних грана на заласку.
– Укинути субвенције домаћим и страним фирмама за улагања или субвенције по отвореном радном месту, те улагања привлачити побољшањем пословног окружења, а не давањем државне помоћи.
– Направити анализу о ефектима државне помоћи привреди у Србији, а нарочито посебних програма државне помоћи какав је био, на пример, Национални инвестициони план.

Јавно-приватна партнерства

– Унапредити законски оквир за јавно-приватна партнерства и концесије и ускладити га са европским законодавством, поготову у погледу изузимања од примене закона када су у питању билатерални инвестициони споразуми са страним државама.
– Ускладити ризике које сносе јавни и приватни партнер са правилима и праксом која се примењују у Европској унији.