Сећате се Милана Младеновића? Оног сјајног музичара, који је осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века својим талентом, харизмом и гласом, с гитаром у руци, освајао срца и умове младих људи широм бивше Југославије.  Е видите, тај Милан, чију је креативност ова власт наградила једном београдском улицом која сада носи његово име и платоом испред

Све што клечи, пузи и гмиже пред Вучићем, све што се нада привилегијама и милости актуелног председника или одрађује и оправдава постојеће, све чему је до Србије и Косова и Метохије стало мање него до преклањског снега, упрло се у претходних пар недеља да убеди Србе како је прихватање немачко – француски плана једина могућа

“Да си се борио као човек, не би те обесили као пса”, речи су које је Ајша, мајка последњег маварског краља Гранаде – Баобдила, прекорно и постхумно упутила свом сину због тога што је предао Гранаду католичким краљевима 1492. године. Тако барем пише Борхес у својој “Универзалној историји бешчашћа”, у фусноти приче “Удовица Чинг, гусарка”

Приближавамо се десетој годишњици потписивања “Бриселског споразума”, а о овом кратком документу који садржи свега 15 чланова, по свему судећи и даље знамо веома мало. Један од разлога за то лежи у околности да га је, и поред тога што је за упознавање са овим по свему проблематичним штивом довољно пет минута, прочитао тек незнатан

Грађани Србије су ових дана и недеља наново забринути и узнемирени због дешавања на Косову и Метохији. Догађаји који су уследили након напуштања лажних институција лажне државе у којима су представници Срба партиципирали по налогу Александра Вучића, у много чему и јесу драматични. Хапшења Срба, насилни упади терориста преобучених у полицијске униформе на Газиводе и

У тексту “Каква је будућност САНУ” објављеном 24. новембра 2022. године у рубрици “Погледи” дневног листа “Политика”, др Миша Ђурковић је, говорећи о “преовлађујућој југословенској оријентацији ове институције, иако Југославије нема већ деценијама”, изнео по свему шокантну тврдњу да САНУ “уместо да почне да ради на Речнику српског језика и даље ради на речнику нечега

“Шта имате руско у кући”, једно је од омиљених питања како просечних натољубаца и еврофила, тако и најдубокоумнијих другосрбијанских мислилаца. Над њим би, претпостављам, сваки противник евроатланских интеграција, који још није схватио да су нас Американци и њихови милосрдни савезници бомбардовали из најплеменитијих побуда, а Косово и Метохију нам отели како би нас лишили опасног

Србија је окружена државама чланицама ЕУ и НАТО пакта па је стога логично да буде део ових структура, једна је од омиљених теза поборника евроатланских идеја у Србији. Ово се често може чути како од јавних личности које провирују из шињела Коче Поповића и део су другосрбијанског неокомунистичког корпуса, или је можда исправније рећи култа,

Добро је. У ствари, сјајно је! Преживели смо и Милана Ст. Протића – Прву звезду Друге србије Трећег позива. А то је већ нешто.  Јер, преживети реторичке бравуре које долазе из специфичне менталне визуре тако величанствене фигуре овог Мега, ма каква Мега, Мета интелектуалца, демохрошћанина другосрбијанца, ван сваке сумње зналца, правника, историчара, политичара, градоначелника, амбасадора,

Отишло је предалеко. Све је отишло предалеко. Ако је неко и помислио да самоунижавању ипак има краја и да ће се ова власт у једном тренутку зауставити и одустати од ругања сопственом народу и држави, историји и традицији, опасно се преварио. Не, они то неће учинити. Они играју игре са ђаволом, а ђаво је свакој

Биће ево неколико данаОд кад жива отвори се ранаЉуди моји, нема већег стресаНего дрон кад запара небеса Потресе се и старо и младоЈата птица, на ливади стадоМлади регрут и матора кукаПастир који брани тор од вука Ником није нимало свеједноНевоља је, то је очигледноНико више нит’ једе нит’ спаваПонајмање прва српска глава Како ћемо, шта

Вест о тортури над великим српским песником, интелектуалцем, родољубом и првим председником Републике Српске – Радованом Караџићем, која је до нас дошла ових дана, није ни нова ни изненађујућа. Изгледа да се само степен терора над човеком који је живи симбол српског отпора глобалистичком лудилу западног полусвета повећава сразмерно дубини њиховог свеопштег пада и расту