Добро је. У ствари, сјајно је! Преживели смо и Милана Ст. Протића – Прву звезду Друге србије Трећег позива. А то је већ нешто.  Јер, преживети реторичке бравуре које долазе из специфичне менталне визуре тако величанствене фигуре овог Мега, ма каква Мега, Мета интелектуалца, демохрошћанина другосрбијанца, ван сваке сумње зналца, правника, историчара, политичара, градоначелника, амбасадора,

Отишло је предалеко. Све је отишло предалеко. Ако је неко и помислио да самоунижавању ипак има краја и да ће се ова власт у једном тренутку зауставити и одустати од ругања сопственом народу и држави, историји и традицији, опасно се преварио. Не, они то неће учинити. Они играју игре са ђаволом, а ђаво је свакој

Биће ево неколико данаОд кад жива отвори се ранаЉуди моји, нема већег стресаНего дрон кад запара небеса Потресе се и старо и младоЈата птица, на ливади стадоМлади регрут и матора кукаПастир који брани тор од вука Ником није нимало свеједноНевоља је, то је очигледноНико више нит’ једе нит’ спаваПонајмање прва српска глава Како ћемо, шта

Вест о тортури над великим српским песником, интелектуалцем, родољубом и првим председником Републике Српске – Радованом Караџићем, која је до нас дошла ових дана, није ни нова ни изненађујућа. Изгледа да се само степен терора над човеком који је живи симбол српског отпора глобалистичком лудилу западног полусвета повећава сразмерно дубини њиховог свеопштег пада и расту

Нуланд. Викторија Нуланд. Актуелни подсекретар за политичка питања САД. Викторија је суво злато.  Била је довољно неопрезна да изговори две кључне ствари за разумевање света у коме живимо.  Другу, почетком марта ове године, пред америчким Сенатом, када је не само признала постојање америчких биолабораторија у Украјини, већ и нагласила да САД са Украјинцима раде “на

У обиљу битних, мање битних и сасвим небитних информација којима нас медији из сата у сат затрпавају, некако испод радара је прошла вест да је добитник овогодишње награде “Сахаров”, коју Европски парламент додељује заслужнима за одбрану слободе мисли и људских права – народ Украјине. Ни мање ни више него цео један народ. Прошлогодишњи добитник ове

У српској јавности се убрзано одомаћује идеја о неминовности увођења санкција Русији. Питање да ли је по убрзаној процедури, у периоду од свега неколико дана, заменило питање када. Овај политички преокрет одвија се паралелно са догађајем који битно мења конфигурацију домаће политичке сцене.  Сигнал који указује на извесност увођења санкција Русији које су до скора

У обиљу патолошких изјава, излива и ставова који су галерија хиперреалистичних слика наше политичке сцене, речи Драгана Ђиласа, председника лажноопозиционе Странке слободе и правде, прави су драгуљ у овој презира вредној колекцији. Нека врста тапијевске брилијантности, могло би се рећи. Овде, да одмах разјаснимо, није реч о Бернару Тапију – контраверзном француском бизнисмену који је

Око мене Немци, ДанциИ Швеђани и ПољациИ Литванци и БританциИ још ко – Американци  Око мене СкандинавциИ балтички сви пајациПротестанти, католициСвакојаки безбожници  Око мене НАТО дрипциЗликовачке хидре пипциДиверзанти, помоћнициИ остали разбојници  Морнаричка рони фокаПосматра ме испод окаПрикрада се тихо, спретноРазвали ме квалитетно  Ал’ кад пуче чу се гласноРуско ипак то је маслоКриви с Волге су

Теоретски, могли су то да ураде и Руси. За то би се, сигурно, у главама маштовитих могло пронаћи логично објашњење. Наравно, у питању би морали бити веома, веома креативни људи, односно читави тимови задужени за осмишљавање паралелне стварности. Реч је, разуме се, о терористичком нападу на гасоводе Северни ток 1 и 2, чија су три

Већ данима се, као о главном политичком догађају који је пред нама, говори о формирању “Српског блока”, под овим или неким другим згодним називом. Реч је, у најкраћем, о покушају окупљања “правих патриотских снага” под окриљем Александра Вучића у, како би он то волео да види, велики свенародни покрет, који је изнад странака и подела.

Права драма и хистерија у централним западним и у домаћим подражавалачким и отворено антируским медијима након обраћања председника Руске Федерације Владимира Путина. Ништа мања хистерија ни у изјавама западних званичника који су из Путиновог говора најбоље запамтили оно чега у њему није било – отворену агресивну претњу нуклеарним оружјем. Од Литваније, преко Немачке и Британије,