Коментари

Успон деснице или како је и мало више некима постало превише

Од објављивања првих резултата избора одржаних 3. априла, једна од најексплоатисанијих тема у српском политичком етру је велики успон деснице. За овакав тон у добром делу заслужни су лидери десничарских странака, који су у постизборној еуфорији врло гласно и славодобитно говорили о великом повратку деснице на политичку мапу Србије. Ипак, за наметање тезе о успону

Опширније »

Исти је непријатељ Русије, Бога и људског рода

Када сам 30. јануара ове године објавио текст “Русија да изврши превентивни удар на НАТО инсталације”, многи од мојих пријатеља који данас стоје уз Русију, а сви моји пријатељи стоје уз Русију, изразили су неку врсту негодовања због таквог става. Сматрали су га неодговорним, неозбиљним и погрешним. Нисам расправљао, само сам им предложио да пажљиво

Опширније »

Откажи их, Новаче 

На овогодишњем Вимблдону неће бити тенисера из Русије и Белорусије. Тако су одлучили челници најпрестижнијег турнира на свету, следећи антируску и антиљудску политику своје владе.  И то је у реду. Свака другачија одлука била би превише лицемерна и цинична чак и оне за које су лицемерје и цинизам једини прихватљив начин разумевања и политике и

Опширније »

Санкције Русији – ко мора тај не сме

Док председник Србије, уз очекивану дозу пренемагања, најављује спремност на “гутање жаба” у вези рата у Украјини, у јавности се све чешће може чути питање због чега Србија не гледа своја посла и не брине о својим интересима уместо што држи страну Русији и не уводи јој санкције као што су то други већ урадили. 

Опширније »

Неколико озбиљних дилема поводом украјинске кризе

Ако су истраживања у украјинским биолошким лабораторијама спонзорисаним од стране САД била само у функцији развоја медицине, а не развијања биолошког оружја, због чега Викторија Нуланд изјављује да истраживачки материјали не смеју да падну у руке руских снага? Да ли то значи да Русија не сме бити здрава? Како то да се геј активисти и

Опширније »

За Русију!

На чувеној фотографији насталој 1936. године у Хамбургу, поред стотина руку подигнутих у поздрав немачком фиреру, руке једног од присутних остале су прекрштене. Човек који је овим чином постао симбол пркоса, побуне и поноса био је Аугуст Ландмесер.  Аугуст је, кажу историјски извори, био узоран нациста чије је напредовање у злочиначкој хијерархији зауставила изненадна љубав

Опширније »

Стајачи уз Украјину

Све је било јасно од самог почетка. Нема (про)западног смутљивца и лажљивца који није спреман да се супротстави “руској агресији” до последњег Украјинца. Горе твитер и портали, мртву трку трче дангубе и згубидани, домаћи и страни, од подршке и “стајања уз Украјину” све се жути и плави.  Од домаћих, колону стајача уз Украјину  предводе свима

Опширније »

Велики ресет – спектакуларни повратак Русије

Инвазија Русије на Украјину, као почетак враћања ове словенске и православне земље у зону руског утицаја, болна је вест за САД и њене европске вазале – често погрешно и цинично називане њеним савезницима. Она је и званични почетак краја америчке империјалне надмоћи и настајања нове геостратешке мултиполарне реалности.  Колико год нама, као земљи и народу

Опширније »

Мамон или Исус , питање је сад

Да ли је могуће да премијер Србије, факултетски образован, максимално информисан,  натпросечно интелигентан представник долазеће генерације политичара, њен прототип, не зна када је рођен најважнији човек у историји човечанства, Исус Христос? То што се време дели на пре и после Њега вероватно би га још више шокирало.  Јесте да оно није нит Хрват нит Србин

Опширније »

Смуђ, сарма звана жеља и Краљица (ти)јела

У праву је био Ђорђе Балашевић. “Свашта се роди у мутној води, лукава мрена и глупави смуђ”. Сећате се стихова песме “Блуз мутне воде”? Е па, један такав управо је изронио из мутних дубина. Или, биће пре из мутног плићака. Оно, није баш смуђ, већ некакав Смуђа. Градимир Смуђа. Али и Смуђа је ваљда некакав

Опширније »

Музеј жртава комунистичких злочина уместо Куће цвећа

У ауторском тексту “Позив на изјашњавање уочи градских избора – шта са Брозом?”, др Миша Ђурковић је ревитализовао стару и болну тему за велики број грађана Србије. Реч је о околности да је бивши комунистички диктатор и доживотни председник СФРЈ, човек који је директно наређивао или се прећутно саглашавао са бројним злочинима почињеним над припадницима

Опширније »

Мост као огледало другосрбијанског бесмисла

Кандидатура професора Владете Јанковића за носиоца једне од опозиционих листа за београдске изборе оживела је причу о судбини старог железничког моста који спаја две обале Саве.  Овај мост постао је предмет ширег интересовања јавности пре пар година, када су градске власти најавиле могућност његовог уклањања и изградње новог, модернијег и знатно функционалнијег, који би заузео

Опширније »