Програмски принципи Усправне Србије у области борбе против корупције

ПРЕСЕК СТАЊА И КЉУЧНИ ПРОБЛЕМИ

У Србији се 2012. године променила власт, али не и однос нових носилаца политичке моћи према корупцији. Криминални механизми су, упркос небројеним обећањима о беспоштедној борби против корупције, само унапређивани и усавршавани, док су институције уназађиване и урушаване. Стари проблеми су преживели, а нови су им се убрзано придруживали. Данас, на почетку треће декаде двадесет првог века, Србија је земља у којој су корупција и организовани криминал на домаћем терену и чијим су носиоцима подређене институције, закони и најутицајнији медији.

Резултати релевантних истраживања мишљења пословних људи, стручњака и самих представника институција показују да се Србија налази на листи земаља са веома раширеном корупцијом, у којој индекс перцепције корупције у 2020. години износи 38, што је сврстава у доњу половину светске листе од 180 земаља. Млада популација која све више напушта Србију, у анкетама означава корупцију као разлог одласка из земље, појашњавајући да она онемогућава постизање квалитетног живота, да је због њеног присуства значајно отежан приступ образовању, радним местима, друштвеним положајима и да се уопште тешко регуларно напредује у друштвеној и пословној сфери.

Сведоци смо да сеу Србији у дугом временском периодуврши разградња институција и активно спречава деловање државних органа у складу са законом. Важни државни органи се тенденциозно држе у нефункционалном стању (са недовољним кадровским и техничким капацитетима), чиме се ствара погодно тло за развој корупцијеЈош горе, органи кривичног поступка (полиција, јавна тужилаштва и судови) су често злоупотребљени и стављени у функцију конкурентске борбе или обрачуна са политичким противницима или „непослушним чиниоцима“ државног апарата, што доводи до потпуног губитка поверења грађана и привреде у државу, а живот и рад у Републици Србији чини неизвесним, чак и опасним. Несамостални јавни тужиоци и зависне судије, уплашени због могућег губитка јавне функције,пристају на такав однос и учествују у стварању оваквеатмосфере. Случајеви високе политичке корупције готово да уопште нису процесуирани.У основи добра идеја формирања и деловања специјализованих одељења јавних тужилаштава и судова за борбу против корупције у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу у пракси не даје значајне резултате.

Начин избора/постављања руководстава државних органа је нетранспарентан, често обележен скандалима, који резултирају избором/постављањемоних појединаца који су спремнида искључиво фигурирају на функцији,да не врше законом предвиђена овлашћења према представницима власти и њима блиским чиниоцима ида буду у зависном односу према формалним и неформалним чиниоцима у друштву (нпр. функционерима политичких партија).Често се ради и о избору потпуно нестручних лица за дату област, што свеукупно дестимулише и оне запослене који су спремни да свој посао обављају у складу са законом.

Антикорупцијски прописи се не примењују (пре свега Закон о спречавању корупције) или је њихова примена искључиво формална, без очигледних резултата, сведена на вођење бројних и бескорисних регистара, евиденција о функционерима и њиховој имовини, статистичким подацима, на писање стратегија и планова за борбу против корупције који се не остварују.

Систем јавних набавки је у периоду од неколико претходних година значајно уназађен, те је упркос доношењу новог Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“ 91/19), који је формално усаглашен са европским директивама, дошло до обесмишљавања спровођења поступака јавних набавки и контроле законитости. Јавне набавке тренутно функционишу као „генератор корупције“ у Србији, а лоша примена прописа додатно погодује развоју коруптивних активности. Број поступака јавних набавки је драстично смањен (предвиђени су бројни изузеци од примене Закона о јавним набавкама и могућност директног уговарањанабавки добара, услуга и радова између наручилаца и понуђача у великом броју случајева), опада заинтересованост понуђача да учествују у поступцима јавних набавки (слаба конкурентност и мали број достављених понуда у спроведеним поступцима), а свим наведеним негативним тенденцијама нарочито доприноси неједнака, незаконита и селективна правна пракса Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, институције која би требала да буде гарант законитог поступања у овој области.

Постојеће стање ствари не оставља простор сумњи да сам врх власти улази у фазу екстремног и беспризорног криминала у којој све што је јавно добро бити третирано као легитимни плен носилаца политичке моћи. Лоши закони и нефункционалне институције неопходни су да високу политичку корупцију огрну ореолом легалности и омогуће да пљачка државе и грађана протекне без икаквих последица по њене налогодавце и извршиоце.

ЦИЉЕВИ И МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ/БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

Успостављање нормативног, институционалног и социјалног оквира за сузбијање корупције, процесуирање и кажњавање одговорних за коруптивне активности и креирање доминантног друштвеног става о њеној моралној и економској неприхватљивости.

ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ

– Потпуна примена принципа јавности (транспарентности) рада државних органа и контрола његовог остваривања, нарочито у погледу доношења одлука и доступности информација. Механизме заштите права на слободан приступ информацијама од јавног значаја учинити делотворнијим, ефикаснијим и извеснијим.
– Активно промовисање принципа заштите јавног интереса, јавно презентовање правноснажних случајева корупције у медијима, и то у модерним ТВ и интернет формама,прихватљивим најширим слојевима становништва.
– Финансијско и практично стимулисање научних истраживања, пројеката, рада институција, медија и удружења грађана која се баве борбом против корупције.
– Реформа система јавних набавки, редиговање законских и подзаконских прописа, реорганизација Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и Канцеларије за јавне набавке у циљу обезбеђивања стручности, независности и ефикасностиу њиховом поступању, те успостављању уједначене правне праксе и извесности наступања правних последица незаконито спроведених поступака.
– Формирање Комисије за билатералне инвестиционе (међудржавне) споразуме, надлежна за анализу финансијских ефеката и последица предложених билатералних инвестиционих споразума и давање претходне обавезујуће и образложене сагласности за њихово склапање, уз обавезу стављања нацрта уговора на увид јавности пре доношења одлуке.
– Измене Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама уношењем одредаба о обавезности стављања елабората о оправданости ЈПП на увид јавности и непосредног изјашњавања грађана о уговорима о ЈПП на локалном нивоу.

ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА РЕПРЕСИВНУ БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

– Промена уставног и законског положаја јавног тужилаштва, увођење функционалне независности јавних тужилаца уместо тренутно заступљеног принципа строге субординације и хијерархије. На наведени начин би се увела већа одговорност носилаца јавно-тужилачке функције, омогућила ефикасност, као и мотивисаност за поступање у коруптивним предметима.
– Формирање тужилачке полиције и њено стављање под непосредну и пуну контролу тужилаца за борбу против корупције.
– Спровођење адекватне селекције кадрова у државним органима за борбу против корупције на принципима професионалности и стручности.
– Омогућавање несметаног рада државних органа за борбу против корупције, престанак вршења утицаја и притисака од стране извршне власти. Потребно је успоставити посебно независно тело за пријављивање случајева незаконитих утицаја на правосудне органе.
– Реорганизација и давање већих овлашћења Агенције за спречавање корупције, која би добила значајнију и активну улогу у оперативном сузбијању корупције уместо садашњих надлежности вођења различитих евиденција и иницијатора прекршајних и кривичних поступака.
– Постављање процесуирања коруптивних кривичних дела као приоритета рада полиције, јавног тужилаштва и судова.
– Ојачавање кадровског, стручног и техничког капацитета државних органа за борбу против корупције (Тужилаштва за организовани криминал, посебних одељења Виших јавних тужилаштава и Виших судова у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу) –организовање континуираних обука и специјализацијајавних тужилаца, судија и њихових помоћника у земљи и иностранству, техничко опремање рачунарском и другом потребном опремом, те додељивање посебних додатака на зараду лицима која се практично баве сузбијањем корупције (по узору на органе за борбу против организованог криминала).

РЕПРЕСИВНЕ МЕРЕ ЗАБОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

– Формирање ударних група по Закону о организацији и надлежностидржавних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције од представника више државних органа и професионална координација њиховог рада.
– Коришћење посебних доказних радњи предвиђених Закоником о кривичном поступку, укључујући и прикривеног иследника.
– Пружање стварне подршке и заштите лицима која пријављују корупцију, уз ангажовање полиције и других државних органа, каоиувођење обавезе да се испитају њихови наводи у одређеном року, те да се прати поступање државних органа након пријављене корупције.