ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ

Српском  народу су на почетку треће декаде двадесет првог века у његовој матичној земљи угрожени и језик и писмо, култура и идентитет занемарени, образовање омаловажено. Народу који има непроцењиво историјско и културно наслеђе наметнути су понижавајући глобалистички обрасци који једино доприносе развијању колонијалне свести и духовном опустошењу нације.

Након четрдесетогодишњег периода затирања националног, културног и верског идентитета од стране комунистичких власти, који је за једну од последицу имао и духовни отпор најзначајнијих српских стваралаца и интелектуалаца који су у овом периоду за собом оставили велико уметничко и научно наслеђе, уследило је време за које је карактеристично вулгарно, тривијално и некритичко опонашање западних културних образаца најнижег нивоа и наставак политике дисконтуитета са националном културном баштином.

Темељи културног идентитета – језик и наслеђе, поткопавају се осам деценија уназад, а тај процес кроз примену глобалистичких противидентитетских механизама од стране носилаца власти и креатора политика у области културе добија на интензитету. Насиље над језиком које, упркос јасним ставовима националних институција надлежним за ову област поприма драматичне размере, само је врх леденог брега у масивном удару на националну самосвест чија је култура носећи стуб.

У овом тренутку, институције културе у Србији су урушене, културно наслеђе угрожено са више страна, не постоје озбиљне, одговорне и делотворне националне стратегије, политика у области кутуре је конфузна, подршку државе добијају или безначајни или отворено и прикривено антинационални пројекти док су многи пројекти од националног значаја на вечној листи чекања, програмски садржаји који се финансирају на јавним конкурсима углавном не доприносе остваривању јавног интереса у области културе, медији са националном фреквенциојом кључно доприносе вулгаризацији и загађењу онога што би требао да буде национални културни простор, ниво улагања државе у културу је екстремно низак. Уместо да културно наслеђе буде очувано као ослонац за медерне и иновативне садржаје и форме и извор непрестаног стваралачког преиспитивања, оно је скрајнуто, багателисано, запуштено и изложено непрестаним ударима који угрожавају његов опстанак, а самим тим и опстанак српског народа.

Чак и оно што је последњих година урађено и наизглед добро усмерено, попут измена Закона о култури, Закона о музејима, израђеној Mапи институција културе на подручју Републике Србије, постојању претраживача културног наслеђа са институцијама заштите и свим заштићеним културним добрима и споменицима културе, дигитализацији и доступности свега што се чува у музејима, архивима, библиотекама, дигитализацији одређеног броја филмова, оптерећено је проблемима и недоследностима.

Тако је, примера ради, дигитализација у музејима спроведена недовољно систематично и уз пропусте који се односе тачност и провереност података, Претраживач културног наслеђа нуди основне податке о заштићеним споменицима културе док Србија нема потпуно и детаљно пописаног културно-историјско наслеђа на читавој територији, не постоји јединствена археолошка карта, споменичко наслеђе није пописано и систематизовано, не постоје утврђени приоритети за истраживања, конзервацију и ревитализацију, законом није јасно дефинисано ко стварно брине о споменицима културе, што веома лако може довести до њиховог занемаривања.

Недостатак озбиљног стратешког приступа довео је и до високе централизације у области културе, што се веома неповољно одражава на културне домашаје на локалном  нивоу и битно утиче на мотивацију људи да живе у малим срединама. Ово је, поред економских,  један од генератора миграционих процеса ка великим градовима, нарочито Београду. Кадровски проблеми везани за Национални савет за културу и непостојање одговарајућих савета за културу у јединицама локалне самоуправе, са задатком да организују израду и спровођење стратегије културног развоја и надгледају и усмеравају рад установа културе, битно доприноси увећању постојећих проблема.

ЦИЉЕВИ

– Развијање идентитетске културне политике засноване на највишим вредностима које чине уметничко и историјско наслеђе српског народа, уз потпуно поштовање слободе уметничког стваралаштва и неговања других културних идентитета присутних у Републици Србији;

– Успостављање стратешког приступа у дефинисању културних политика које подстичу иновативност и интегрисаност у најзначајније светске културне токове, уз ослонац на традиционалне форме и изворе културног стваралаштва;

– Децентрализација у области културе и диверсификација културних садржаја;

– Подизање нивоа буџетских улагања у област културе до нивоа од 2% на националном новоу;

– Улагање у изградњу и реконструкцију инфраструктуре у области културе, посебно на локалном нивоу, подизање кадровских потенцијала и материјалног положаја запослених.

МЕРЕ

–  Пружити потпуну финансијску и логистичку подршку манифестацијама и садржајима који промовишу национално, историјско и културно наслеђе Републике Србије.

– Обезбедити пуну финансијску подршку филмским и позоришним остварењима која на уметнички релевантан и историјски веродостојан начин обрађују теме и личности од националног значаја (период средњовековне српске државе, ослободилачки ратови Србије и Црне Горе, страдање Срба у светским ратовима, нарочито у НДХ и систему логора Јасеновац, комунистички злочини током и након другог светског рата, ратови из деведесетих година двадесетог века, хрватски и албански злочини који су довели до егзодуса српског народа из Хрватске и са Косова и Метохије, значајне личности из области науке, уметности, спорта, друштвеног живота). 

– Увести Основе националне културе као изборни предмет у основним и средњим школама.

– Креирати систем пореских подстицаја и других видова подршке медијима у којима је временска заступљеност садржаја који промовишу национално, историјско и културно наслеђе Републике Србије већа од 30% неинформативног програма. 

– Укинути одредбе Закона о родној равноправности о употреби “родно осетљивог језика”, којима су угрожене Уставом гарантоване слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српског језика, уз увођење цензуре, вербалног деликта и драконских казни.   

–  Обновити и реконструисати све објекте културе у Републици Србији (библиотеке, музеје, позоришта, галерије…) до 2025. године.

– Обезбедити физичку доступност установа културе и културних садржаја особама са посебним потребама изградњом прилазних рампи и на друге одговарајуће начине.

– Обавезати сва позоришта која се претежно финансирају из буџета Републике Србије да део свог репертоара реализују у унутрашњости Србије.

– Поред Националног савета за културу, формирати Савете за културу у јединицама локалне самоуправе, у циљу креирања локалних политика усклађених са специфичностима локалних заједница и подршке локалним установама културе. 

– Креирати систем пореских олакшица за физичка и правна лица која део својих финансијских средстава донирају установама културе или усмеравају не реализацију културних садржаја.

– Креирати систем пореских оптерећења за медије који емитују ријалити програме уз обавезно усмеравање прикупљених средстава у буџет за културу.

– Обезбедити пуну финансијску подршку аматерском стваралаштву и старалаштву младих. 

– Успоставити стандарде у запошљавању, избору руководстава и управних и надзорних одбора у установама културе који обезбеђују стручност, професионалност и елиминисање партикуларних партијских интереса  на локалном и националном  нивоу.