Да ли је могуће да премијер Србије, факултетски образован, максимално информисан, натпросечно интелигентан представник долазеће генерације политичара, њен прототип, не зна када је рођен најважнији човек у историји човечанства, Исус Христос? То што се време дели на пре и после Њега вероватно би га још више шокирало. Јесте да оно није нит Хрват нит Србин нит католик нит православац нит женско нит мушко и све би да буде ако затреба али да толико не зна, да ли је то могуће? Писац ових редова сматра да није.
Оно говори у име некултурне, бахате, уображене српске елите новопечених богаташа, обогателих на леђима и кичми овог несрећног народа, препродаваца техничке робе и средстава модерне технологије и програма под шифрама е цртица, које ће овај народ дебело преплатити. Они су краљеви монопола и директних погодби без тендера и конкуренције. Јер њима Исус Христос не треба ништа, тече им мед и млеко. То што зарађују преко зноја и крви сународника, уопште их не брине нити секира. Они Цркву виде само као скуп црномантијаша од којих се неки и те како разумеју у бизнис и грађевинске послове. Јесте да су ови данашњи софистициранији и напреднији модели али о њиховим идеолошким прецима и истомишљеницима Слободан Селенић је кроз лик свог јунака Јована писао:,, Свака кућа у којој су они штала постаје, они смрде на стрв, они лопатом затуку своје остареле родитеље, они гузицу бришу прстом па о зид, они певају као што вуци завијају, они ричу, вашке не требе, шугу не лече, они ће за једну шљиву убити ,они ће улице Београдске разорати само зато да их подсећају на завичај, они у цркви прде…“.
Оно је представник огромне мањине, геј лобија, бездушних јапија, лешинара државних буџета и каса. Оно намерно не зна и не жели да зна, оном се може да брутално изрази свој презир према већинској вери народа коме је Председник владе и – ником ништа. Сем пар објава на твитеру, то је то. Њеним партијским друговима и другосрбијанцима је то смешно и симпатично. А њена изјава да је ,,Исус Христос рођен, вољда, 14. фебруара ” не задире само у незнање и дебилизам, то је парадигма времена које за Србе неумитно долази. Време када је једини бог профит а Исус га помиње под именом мамон. Да би служили своме богу они неће бирати средства и штедети жртве, људе или животну околину. Добро зна и оно и њени налогодавци да се овај народ бранио и побеђивао, од свог постанка, највеће светске завојеваче, баш захваљујући вери у тог Бога коме се оно тако олошки подсмева. Тај Бог им је помогао да издрже и под Римским, Турским и Аустроугарским царством, немачком империјом, комунистичком жгадијом и да их све преживе и надживе. И увек се чинило да је тај народ сломљен, подјармљен и уништен и да му нема спаса. И једини спас долазио је од Спаситеља. Једног јединог.Оног у кога се и сад уздамо. Оног коме оно није ни достојно да зна дан рођења.
Али лако ћемо за њих, њихову агенду и зле намере знамо одавно. Њих су инсталирали да би дехуманизовали и дезоријентисали наш ионако, у вихорима историјских турбуленција, изгубљен народ. Шта ћемо са нама ? Да ли је стварно наш крајњи домет да као Радован Трећи пређемо на страну оних који су нам све институције обесмислили и деградирали. Да ли је могуће да ћемо прећутати да нам белосветски потрчко одређује датум рођења нашег Бога? Или нам тај Бог више и не треба јер му је истекао рок трајања…Показаћемо 3. априла, а можда и, по обичају, са закашњењем.
