Нацизам у нашем сокаку и за наше паре – та немојте господо

Вест да ће овогодишњи победници „Песме Евровизије“, украјинска музичка група “Калуш оркестар” наступити на музичком фестивалу „ЕXIТ“ који се одржава у Новом Саду од 7- 10. јула, упадљиво незапажено је промакла будном оку српских медија, чак и оних изразито осетљивих на све што има призвук сензационалног, шокантног и невероватног.

Ово можда и не би била информација вредна пажње да нема напрслина које је таквом чине. Најпре, „ЕXIТ“ је захваљујући изузетној посвећености и сјајним организационим способностима тима који ову манифестацију реализује од 2000. године, постао један од најпрестижнијих музичких фестивала на свету. Само летимичан поглед на сајт „ЕXIТ-а“ и страницу на којој су наведена имена неких од учесника довољан је да се свако ко макар мало прати музичка дешавања увери у истинитост ове тврдње. Нема превише значанијих домаћих и светских музичара који нису били део ове манифестације. Због тога је „ЕXIТ“ више пута проглашаван најбољим европским фестивалом.

С друге стране, „Песма Евровизија“, фестивал лаких нота, и поред традиције дуге 65 година, уз све напоре и наклоност које би неко за то расположен инвестирао у њену одбрану, тешко се може означити као значајан музички догађај. Напротив, у питању је нека врста свеевропског музичког вашара који, за све године постојања, тешко да је породио тек неколико пажње вредних песама и извођача. Уз то, последњи фестивал, организован средином маја, показао је сву политизованост овог догађаја. Најбољи доказ који то потврђује је да се чак и НАТО огласио поводом резултата и похвалио све који су гласали политички коректно и омогућили победу Украјинаца.

Диспропорција између два фестивала на концепцијском и естетском нивоу је сасвим очигледна. Уз то, ово је, претпостављам, први пут да актуелни победник „Песме Евровизије“ добија позивницу за учешће на „ЕXIТ-у“, што је само по себи веома занимљиво и индикативно, док песма „Стефаниа“, нека врста украјинске тужбалице, тешко да по било чему може да задовољи високе критеријуме организатора. Али ако не може уметничке, онда, све је очигледније, може политичке. А они су, изгледа, овог пута пресудили.

Е сад, то што су украјински музичари политички по вољи организатора, не би био ни најмањи проблем да неки од најзначајнијих спонзора „ЕXIТ-а“ нису Република Србија, Аутономна покрајина Војводина, Град Нови Сад, Телеком Србија и РТС. Макар тако пише на званичном сајту „ЕXIТ-а“. Колики су износи новца грађана Србије којима се подржава овај догађај тешко је, због изузетне финансијске нетранспарентности самог фестивала, рећи. У сваком случају, износи дотација, субвенција и донација у пословним приходима „FONDACIJE ЕXIТ“ која је организатор фестивала, кретали су се у периоду 2017 – 2020. година од 109 до 140 милиона динара, што је варирало од 23,1% у годинама одржавања фестивала до чак 95,6% у односу на укупан приход, што је био случај 2020. године када фестивал због пандемије није одржан.

Иначе, о нетранспрентности организатора фестивала, поред непостојања информација о средствима добијеним из јавних фондова на самом сајту, говори и податак да је „FONDACIJA ЕXIТ“ одбила да дневном листу „Данас“ 2016. године пружи „било какве детаље о финансијском аспекту свог пословања“.

Наравно да је аутономија организатора сваког приватног фестивала неприкосновена и да се у њу ни на који начин не треба мешати, посебно ако је у питању тако важан друштвени догађај какав је „ЕXIТ“, који уз музички има и несумњиви економски значај, пре свега за Нови Сад. Ипак, околност да су у организацији овог догађаја с једне стране ангажована и јавна средства, а да са друге стране он учешћем контраверзног украјинског бенда добија и битну политичку димензију, неминовно отвара одређена питања. Ово нарочито ако се све укрсти са несумњиво убедљивим расположењем већине грађана Србије против увођења санкција Русији, што имплицира и значајно проруско расположење у нашем друштву.

Дакле, треба ли новцем грађана Србије плаћати фестивал на којем учествују они који своје наступе завршавају бандеровским поздравом „Слава Украјини“, што је украјински пандан усташком „За дом спремни“, кључно је питање.

Није спорно да организатор има суверено право да на фестивал позове кога год хоће, али је веома проблематично плаћати новцем грађана Србије нешто што се тако убедљиво противи њиховим политичким уверењима. Нема ничег спорног у томе да они који су трофеј освојен на „Песми Евровизије“ продали за 900.000 евра а новац поклонили украјинској војсци могу да буду гости „ЕXIТ-а“, али је апсолутно недопустиво да фестивал који на овај начин промовише не само музику, већ превасходно одређену политику, буде потпомогнут новцем грађана наше земље. Неке ствари ипак пркосе логици, здравом разуму и убедљиво већинској вољи људи у Србији.

Због тога, ево предлога. Да сви јавни ентитети који су ове године помогли „ЕXIТ“ новцем грађана Србије, повуку подршку фестивалу и новац, уколико су га већ уплатили, затраже назад. А да сви они грађани Србије који стоје на страни Украјине, својим личним новцем помогну овај музичко – политички перформанс. У Србији сасвим сигурно има неколико процената оних којима не би било готово ништа тешко да ураде за подршку украјинском суверенитету. Ево лепе прилике да то и на делу покажу. Ако су вољни, мали новчани прилог заиста није превише за тако велику и племениту идеју каква је „Слава Украјини“.

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on linkedin
Share on skype
Share on print
Share on email

Ст.

Добро је. У ствари, сјајно је! Преживели смо и Милана Ст. Протића – Прву звезду

Опширније »