Несрећни Срећко и весели Никола

Тачно је да су највеће истине најчешће ту, надохват руке, а да их ми, људи, из неког нејасног разлога не примећујемо или занемарујемо. Зашто је то тако утврдиће једном истрага, претрага или неки луцидни ум који ће осветлити и ову тајну људске природе.

Једна од великих мистерија човечанства је она која скрива одговор на питање ко су интелектуални и морални узори нечега што језик народа коме припада сматра  превазиђеним а ћирилично писмо нечим што “нико нормалан не разуме и што више не постоји”. Притом је, да мистерија буде већа, то нешто и професор историје на Филозофском факултету Београдског универзитета. Погађате, о Николи Самарџићу је реч. 

Дугим, упорним и систематичним радом ова мистерија је разрешена. А све је могло много брже и једноставније, само је требало поверовати у наизглед немогуће. А заиста делује немогуће да нешто што би макар по звању требало да буде врхунски интелектуалац, у својим промишљањима није одмакло даље од гротескног јунака телевизијске серије “Бела лађа” коју мало ко у Србији није гледао – чувеног Срећка Шојића. 

У једном од урнебесних дијалога Срећко, у ког је свој нестварни глумачки таленат уградио Лане Гутовић, у обраћању својим страначким колегама објашњава како је “српски превазиђен”. На запрепашћено питање свог најближег сарадника где је то српски превазиђен, несрећни Срећко са потпуним самопоуздањем одговара “превазиђен у Србију бре”. 

Сличност у ставовима несрећног Срећка и веселог Николе је, као што се види, запањујућа. Неко задрт и залудан би, након овога, отворио питање плагијата, али то би заиста било сувишно. Ученик свакако треба да личи на свог учитеља. Није то само интелектуална него, на неки начин и морална обавеза. Посебно ако се узме у обзир да је Срећко Шојић морална карикатура чији кодекс ученик доследно следи, па чак и превазилази.

Сада, када је најзад поуздано утврђено ко је интелектуални и морални узор и учитељ Николе Самарџића, све је много јасније. Остаје само жаљење што нам Николица са много приколица ово није сам раније открио. Да јесте, имали бисмо много више разумевања за његове ставове о језику, писму и свему осталом. Србија би га савршено добро разумела.

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on linkedin
Share on skype
Share on print
Share on email

Ст.

Добро је. У ствари, сјајно је! Преживели смо и Милана Ст. Протића – Прву звезду

Опширније »