На порталу Покрета за одбрану Косова и Метохије објављено је саопштење чији је наслов “На порталу НСПМ објављен плагијат Пројекта реинтеграције КиМ у уставноправни поредак РС, израђен у оквиру Покрета за одбрану Косова и Метохије”.
У тексту саопштења износи се тврдња да је текст који је потписала “Усправна Србија” под насловом Косово и Метохија – постојеће стање и принцип мирне реинтеграције “фалсификат” предлога који је израдио Покрет за одбрану Косова и Метохије.
Усправна Србија не спори да је у једном делу, као једну од основа за израду нашег предлога користили и предлог Покрета за одбрану Косова и Метохије. Текст који је израдио Покрет за обнову Косова и Метохије је веома квалитетно написан и добро аргументован. Уз то, претпостављамо да је једна од идеја Покрета за одбрану Косова и Метохије и аутора предлога била да решења која предлажу добију ширу подршку у политичкој и стручној јавности, те не видимо разлог за овако жустру реакцију.
Поред сличности које нису спорне, у ова два текста постоје и значајне разлике. Оне су, између осталог, видљиве у деловима који се односе на дефинисање тренутног стања, предлоге који се односе на судску заштиту припадника српског народа у последњој инстанци, царинску политику, садржај и обим међународноправног субјективитета покрајине. У све ово свако се може уверити упоређивањем ова два текста.
Једна од кључних разлика у приступу односи се на учешће представника Албанаца са Косова и Метохије у институцијама Републике Србије. Предлогом Усправне Србије експлицитно је предвиђено да “грађани Косова и Метохије албанске националности не учествују у парламентарним изборима који се организују на нивоу Републике Србије нити у раду органа власти Републике Србије, пошто политичка и грађанска права остварују на нивоу Покрајине”. Предлог Покрета за одбрану Косова и Метохије садржи решење по којем “није неопходно директно учешће изабраних представника КиМ у законодавном и извршном органу Србије (што се Владе Србије тиче, овде су предвиђени одређени изузеци)”. Разлика у приступу у овом фундаменталном питању је, као што се види, прилично очигледна.
У нади да ће Покрет за обнову Косова и Метохије и убудуће креирати овако квалитетне предлоге за решавање виталног националног и егзистенцијалног питања српског народа, које ћемо са задовољством користити као једну од теоријских основа за наше политичке програме и активности, позивамо чланове Покрета да се фокусиирају на разлике, а не на сличности у ова два предлога.
Уверени да само дијалог који почива на аргументима и разноврсним приступима, уз сагласност о кључним принципима води ка најбољим решењима за наш народ, надамо се будућој сарадњи.
