Никада не треба потцењивати потенцијал људи, па самим тим и политичких лидера – јер и они су нешто налик на људе, за лудило и самоуништење.
Тако су неки од ових налик изашли у сусрет апелима који се могу чути широм европског континента и изнели предлог да се Русима укину туристичке визе.
Пошто су своје земље успешно лишили руске нафте и гаса, сада би да их лише и огромног новца који Руси остављају у Европској унији.
За сада у кампањи за потпуну забрану путовања Русима у ЕУ предњаче лидерке са севера, из Естоније и Финске.
Тако је извесна Каја Калас, која је узгред и премијерка Естоније, на твитеру обзнанила следеће: “Престаните да издајете туристичке визе Русима. Посетити Европу је привилегија, а не људско право.”
Каква је привилегија посетити Естонију, не знам. А не знам ни ко би могао да зна. Али добро.
Огласила се и Сана Марин, финска премијерка. “Није у реду да Руси живе нормалним животом, да путују Европом, да буду туристи, у исто време док Русија води агресивни, брутални рат у Европи. Није у реду”.
Не знам зашто није, али ако тако каже млада и лепа Сана, уз то и премијерка нечега, онда сигурно није.
И тако, док чекамо октобар, када би ова забрана Русима требало да буде и званично уведена, све чешће помишљам на једну од чувених прича Данила Хармса. Наслов приче је “Старице које испадају”, а она тече овако.
“Једна старица се услед своје претеране радозналости нагнула кроз прозор, испала и размрскала се.
Кроз прозор се нагнула друга стрица да би видела ону која се размрскала, али је услед своје претеране радозналости такође испала кроз прозор, стрмоглавила се и размрскала.
Затим је кроз прозор испала трећа старица, затим четврта, затим пета.
Кад је испала и шеста старица, мени је досадило да их гледам, па сам пошао на Маљцевску пијацу где су, кажу, једном слепцу поклонили плетени шал.”
Е сад, увек сам мислио да је Хармсова литература последица неког великог и тешко докучивог неспоразума и да се на њу не треба превише освртати.
Али, ови се стварно нагињу кроз прозор, испадају, стрмоглављују, размрскавају, нагињу и тако у недоглед.
Не знам за вас, али мени изгледа да би они који још увек нису испали требали што пре до пијаце, да виде има ли још увек тих плетених шалова. Макар и не били на поклон. Јер, зима само што није.
А вама, руска браћо прогањана и забрањивана, шта да кажем осим да сте у Србију увек добродошли. Али то већ знате.
