Откажи их, Новаче 

На овогодишњем Вимблдону неће бити тенисера из Русије и Белорусије. Тако су одлучили челници најпрестижнијег турнира на свету, следећи антируску и антиљудску политику своје владе. 

И то је у реду. Свака другачија одлука била би превише лицемерна и цинична чак и оне за које су лицемерје и цинизам једини прихватљив начин разумевања и политике и живота самог. 

Импулс потонуле империјалне моћи, налик на осећај бола у давно ампутираној нози, о којем сведоче они које је таква невоља снашла, прорадио је још једном. Британија је опет показала колико је велика. А велика је таман толико да, пошто већ не може ништа Русији, може макар понешто понеком Русу. 

Рецимо Данилу Медведеву, тренутно највећем ривалу Новака Ђоковића и светском броју 2. Кад већ не могу да спрече Путина у осујећивању њихових геостратешких подлости, могу макар да онемогуће овог Руса да подигне пехар на њиховом турниру. Или онај утешни тањир, што је реалнија, али за Британце подједнако болна варијанта. 

Новак је истог дана када је ова вест одјекнула планетом, одлуку Британаца назвао сулудом. И јасно се сврстао на страну спорта, који не би смео да буде талац политике. Али јесте. И увек је био. Мада никада овако очигледно, јадно и бедно. Чак ни у време Хитлера, који не само да није спречио црног атлетичара Џеси Овенса да 1936. учествује на Олимпијади у Немачкој, већ је и присуствовао његовом четвороструком тријумфу, у којем сасвим сигурно није уживао. Али је свакако показао неупоридиво више достојанства него данашња британска власт. 

Новакова мисија би са овом изјавом, вероватно још у пар наврата поновљеном, што се осврта на одлуку Британаца тиче могла комотно бити завршена. Јасно је исказао свој став, показавши да га, за разлику од већине својих највећих ривала не само има, него је спреман и да се суочи са последицама његовог испољавања. А њих ће свакако бити. 

Али има ту још нечега. Новак, за разлику од огромне већине спортиста, има капацитет, не знам да ли и амбицију, да постане један од лидера слободног света. То је већ показао својим односом према ковид тиранији, али и целом својом каријером кроз коју, углавном сам против свих, тражи и проналази свој пут до тријумфа. 

Као такав, живећи у времену “културе отказивања”, која је по својој суштини отказ културе, разума, смисла, нормалности и слободе, дакле свега што није по вољи данашњим “политички коректним” кројачима света, Новак је идеална мета лидерима тираније безумља. Пре или касније, а игра увелико траје, Новак ће бити “отказан”, небитно с којим образложењем. Можда због тога што не једе месо, можда зато што га је некада јео. Можда због тога што није примио вакцину, можда зато што није био довољно гласан против ковид вакцинације. Свеједно. 

У ствари, биће “отказан” због тога што није њихов. Због тога што је, као странац и незвани гост, дошавши са губитничке стране света, превише пута побеђивао и поред тога што то протоколима Вимблдонских и њима надређених мудраца није било предвиђено. Удараће по њему као по туђем, много немилосрдније него што су то већ урадили у Аустралији. 

Па кад је већ тако, а и горе је, ево предлога за Новака. Новаче, откажи ти њих! Откажи и Вимблдон и целу фарсу коју већ годинама приређују, а која је сада достигла врхунац. Не само због спорта, који не заслужује овакво понижење. И не само због Медведева и осталих Руса који не заслужују овакав злобни и нељудски третман. Уради то због себе, сопственог самопоштовања и изнад свега, уради то због слободног света коме припадаш и коме си потребан. 

Откажи их, одбиј да учествујеш на оваквом Вимблдону, тој негацији спорта, витештва и слободе. Откажи их, Новаче, пре него што они “откажу” тебе. А онда ће њихов покушај  “отказивања” Новака Ђоковића бити и смешан и јадан, само још једна тужна губитничка епизода империје зла. 

Није лако, сигуран сам. Али ти знаш, “част и брука живе довијека”. А теби припада част. Зато, уради то, откажи их.

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on linkedin
Share on skype
Share on print
Share on email

Ст.

Добро је. У ствари, сјајно је! Преживели смо и Милана Ст. Протића – Прву звезду

Опширније »