Вест о тортури над великим српским песником, интелектуалцем, родољубом и првим председником Републике Српске – Радованом Караџићем, која је до нас дошла ових дана, није ни нова ни изненађујућа. Изгледа да се само степен терора над човеком који је живи симбол српског отпора глобалистичком лудилу западног полусвета повећава сразмерно дубини њиховог свеопштег пада и расту фрустрираности због неуспеха који трпе и на домаћем и на гостујућим теренима.
Тортура над Радованом Караџићем у злогласном британском затвору на острву Вајт није ни случајна нити пролазна. Она је наставак осветничке и злочиначке политике запада предвођеног Сједињеним Америчким Државама и Великом Британијом, уперене против непораженог и непокореног српског народа са обе стране Дрине. Радован Караџић, као једна од најзначајнијих личности и симбола српског отпора у новијој историји, сходно томе, ужива третман какав су западни лидери у својој обести, која је по суштини равна изгубљености, и наменили својим најистакнутијим противницима. У том смислу, мучења су исто што и одликовања додељена од стране највећих непријатеља.
Злостављање Радована Караџића злостављање је и целокупног српског народа и терор не само над њим и његовом породицом, већ и над свим часним борцима Војске Републике Српске, и живим и страдалим у одбрани српског народа, њиховим породицама, пријатељима и поштоваоцима. Судбина која је од стране злочиначких политичких елита западног света намењена Радовану Караџићу, иста је она која је намењена и српском народу и Републици Српској, коју је он стварао а са чијим се постојањем његови тамничари никада нису помирили.
Ипак, на највећу жалост његових прогонитеља и тамничара, стварна судбина Радована Караџића и његово место у историји српског народа одређени су и запечаћњни много пре његовог утамничења и лажног суђења. Њих зна и чува свака српска кућа, свака српска породица и свако српско дете. И ту никаква мучења и омаловажавања ништа и никада неће променити.
А када ово зло које се над српским народом надвило прође, а све једном прође, и тада ће, као и сада, на помен имена Радован сви и прво и увек помислити само на једног Радована. Онога који је из својих Дробњака, са торбом препуном историје и родољубља, кренуо пут Сарајева, да се за сва времена упише међу српске бесмртнике.
