Све је било јасно од самог почетка. Нема (про)западног смутљивца и лажљивца који није спреман да се супротстави “руској агресији” до последњег Украјинца. Горе твитер и портали, мртву трку трче дангубе и згубидани, домаћи и страни, од подршке и “стајања уз Украјину” све се жути и плави.
Од домаћих, колону стајача уз Украјину предводе свима добро знани. Историчари без дела, новинари без пера, принципијелни грађански активисти без начела. Више мање, они који су деценијама у јавном животу, а чију једну једину смислену реченицу није могуће цитирати. Не због тога што Срби слабо памте, већ зато што такве реченице нема.
Ни на западу ништа ново. Срцепарајуће сцене у Европском парламенту! Стојеће овације европарламентараца одевених у мајице у бојама украјинске заставе за Зеленског! Преводилац једва задржава сузе док преко усана преваљује речи украјинског председника. Чеси одузимају награду које се добитник и не сећа, руским медијима се забрањуне рад и скидају се са платформи, руским спортистима се забрањује учешће на спортским догађајима, Путину се одузима црни појас трећи дан (а шта је са прва два, да ли му то остаје, нико не зна).
Шарл Мишел, председник Европског савета, поручује да је Владимир Путин покренуо ”неоправдани рат заснован на безочним лажима”. “Није само Украјина нападнута, нападнуто је међународно право, међународни поредак, демократија, људско достојанство. Све је то нападнуто. У питању је геопoлитички тероризам”, чврст је као стена Шарл. И тако у бескрај.
Није више ни важно где су били стајачи уз Украјину и бранитељи међународног права, демократије и људског достојанства док су горели Београд и Србија, Ирак и Либија, Јемен и Сирија. Док су убијана деца, уништаване болнице, обданишта и школе. Једино је важно да сада сви као један стоје уз Украјину. Удружени лажови, трговци туђом крвљу и безочни лицемери стоје уз оне чији је једини задатак да издрже што дуже и да их изгине што више. Јер, глупо је стајати уз неке који се предају из прве и нису спремни ни да погину за своје стајаче.
А када се стајачи уз Украјину од силног стајања уморе, јер стајати, зна се, није лако, седну за препун сто, почисте онако изгладнели све што се на трпези нашло, отворе шампањац и наздраве за још један успешан радни дан, а потом утону у миран, праведнички сан. Јер, треба бити одморан за нови дан. И сутра се мора стајати уз Украјину. И још много дана, надају се.
А у Украјини, изгледа, хладно. Температуре отишле у минус. Људи у склоништима. А Столтенберг каже да НАТО није део сукоба, не намеравају да шаљу војску против Русије. Јер, глупо је ратовати за Украјину. Не би они да за Украјину гину, то ће Украјинци, њима то и тако много боље иде. А некако им и приличи. Они би само да стоје уз Украјину.
