Убер демократија и обер клептократе

Скандал са Убером, америчком технолошком компанијом, иако само врх леденог брега, до сржи је оголио суштину Европске уније и њених лидера. То више није унија европских народа и њихових држава, већ унија похлепе политичара и бескрупулозности врха пословног света. Ако овоме додамо симбиозу отуђености бирократа и незаситости банкара, то је скоро комплетна скица за слику пропасти запада и Европске уније као његовог централног пројекта.

Ево мало детаља који ово поткрепљују. Пре неколико дана у јавност је процурило 124.000 поверљивих докумената који се односе на кршења закона, преваре, насиље и, оно најважније – тајно лобирање, односно подмићивање политичара широм света од стране ове компаније. Документе који се односе на период од 2013 – 2017. године објавио је британски Гардијан. 

Према доступним информацијама чију аутентичност нико није демантовао, а сам Убер их је посредно потврдио, оградивши се од праксе претходног менаџмента фирме, компанија је покушала да обезбеди подршку за своје пословне активности “дискретним “удварањем” премијерима, председницима, милијардерима, олигарсима и медијским могулима”.

Међу онима код којих је “удварање” дало резултате нашла су се и имена актуелног француског председника Емануела Макрона и бивше комесарка Европске уније Нели Крос. Документа показују да је Макрон, тадашњи министар економије, био у контакту са оснивачем Убера, Трависом Калаником, којем је рекао да ће реформисати законе у корист те компаније, што је касније и учињено. Састанака са представницима Убера је било четири, Макрон је званично пријавио само један, а законске промене у корист Убера и њиховог начина пословања ишле су директно на штету такси превозника, који су због тога месецима безуспешно протестовали.

За лобирање, односно подмићивање политичара и њима блиских лица, које је нанело озбиљну штету такси индустрији у великом броју земаља Европске уније, Убер је издвајао 90 милиона долара годишње. Улагање се, очигледно, исплатило, како Уберу тако и утицајним европским политичарима и другима који чине корупривни ланац одлучивања у корист и на штету, како већ кога.

Да све буде занимљивије, против Убера су у периоду на који се односе документа које је објавио Гардијан, вођени бројни судски спорови, између осталог и због сексуалног узнемиравања. Ово, очигледно, није сметало Макрону, најпре Европљанину а тек онда Французу, како се изјаснио у недавно окончаној предизборној кампањи након које је од својих сународника добио други председнички мандат. Изгледа да су аргументи “удварача” претегли над вредностима овог узорног Европљанина и тренутно најутицајнијег политичара у Европској унији.

Упоредо са скандалом везаним за Убер, одвија се и права драма холандских пољопривредника која је, званично, последица примене прописа Европске уније који се односе на смањивање емисије азотног оксида и амонијака. Све у циљу заштите животне средине, разуме се.

Прописи ЕУ довешће до гашења многих фарми у Холандији и преполовљивања сточног фонда у овој земљи. Док холандски пољопривредници покушавају да се одбране, а видевши да је ђаво дошао по своје у помоћ им прискачу и колеге из Немачке, на светлост дана се неумољиво пробија истина о правим разлозима терора над холандским, а ускоро и осталим пољопривредницима у ЕУ.

Смањење азота и амонијака само је изговор холандских власти, док прави разлози леже у политици чији је циљ спровођење интереса пре свега америчких корпорација које се баве производњом вештачке хране засноване на суплементима, минералима, генетски модификованим облицима, месу створеном у лабораторијама. Главна препрека за спровођење овог плана су произвођачи конвенционалне и органске хране којима је, по моделу Убера, намењена судбина такси превозника.

Да би план, који своју премијарну епизоду из неког разлога има у Холандији, био успешно спроведен, уз огромну кампању и “удварање”, односно подмићивање најутицајнијих европских и светских политичара, највероватније ће бити неопходна и вештачки изазивана несташица хране, последично и глади, чиме ће бити отворена врата произвођачима вештачке хране као спасиоцима, са несагледивим последицама по човечанство. Вероватно отуда толико драмљење због украјинске пшенице, чије су количине које иду у извоз у светским размерама минорне, и толика повика на зле Русе као одговорне за глад која прети свету, пошто је увек пожељно наћи кривца за зло које је припремљено у америчкој кухињи на другој страни. А која је то страна боља од руске?

О овој, далеко већој драми од оне са Убером, известиће нас неки Гардијан у за то прикладном тренутку, односно када све већ буде завршено и када неотклоњиве последице увелико буду наступиле. До тад нам ваља да добро научимо лекцију, схватимо да само снажна и независна држава може да одговори на изазове савременог света, пре свега оне у сфери енергетске и прехрамбене безбедности, заборавимо на митове о Европској унији која живи прву видљиву епизоду свог кошмара и почетак драматичног краја, уздамо се у себе и држимо проверених пријатеља. 

Проницљиви читалац ће се вероватно на ово саркастично насмејати, уз опаску да ствари код оних које већина људи у нашој земљи доживљава као пријатеље могу бити само горе. Уз све поштовање за проницљивост и добре намере проницљивих, ево  пар тема за размишљање. Да је тако, зар нас о томе већ не би, уз мноштво доказа, обавестио CNN? А све и да је тако, а није, они које Срби перципирају као стварне пријатеље нису они који себе представљају као морално супериорна бића док се ваљају у каљузи лицемерја, корупције и организованог злочина против човека, држећи све време из блата тираде о слободи, правди и људским правима. А то није ни исто ни горе, зар не?

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on linkedin
Share on skype
Share on print
Share on email

Ст.

Добро је. У ствари, сјајно је! Преживели смо и Милана Ст. Протића – Прву звезду

Опширније »