ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ

Србија је тренутно једна од најзагађенијих земаља Европе, показују бројна истраживања, што угрожава здравље становништва, скраћује просечан животни век, погоршава квалитет живота и утиче на неравномеран регионални развој. Престоница Србије се налази у врху листе светских градова по загађености ваздуха пм честицама. Наши природни ресурси и јавни интерес подређени су предаторским страним компанијама врло проблематичне прошлости. Оваква ситуација утиче на здравље целокупне нације и ове околности се морају хитно мењати.

Однос према животној средини у Србији је видљив на сваком кораку. Подржавање прљавих индустријских технологија (претежно друге технолошке генерације), неконтролисани развој рударске индустрије, масовна употреба фосилних горива, угрожавање речних токова изградњом малих хидроелектрана, неконтролисана масовна експлоатација природних ресурса (шљунак, песак, шуме), свеприсутни опасни отпад, централизација и злоупотреба прихода од зелених накнада, 88% отпадних вода које се у Србији не прерађују и слободно испуштају у наше реке, неделотворан систем финансирања заштите животне средине и недостатак економских подстицаја за зелене технологије, само су део приказа тренутног односа државе према животној средини и здрављу грађана Србије.

Тренутно је на јавну канализацију прикључено тек 62% становништва, а недостаје 10.400 км канализационе мреже, што захтева улагања од око 2,5 милијарде евра. Само 12% отпадних вода се пречишћава и недостаје 350 постројења за пречишћавање вода широм Србије за које је потребно издвојити око 1,5 милијарди евра. Рециклира се свега 5% отпада, регистровано је преко 3000 дивљих депонија и 160 локалних несанитарних депонија за чију санацију је потребно око 2 милијарде евра. Преко 2,5 милиона људи у Србији живи у областима са ваздухом који има бар једну загађујућу материју у количини опасној по здравље људи, а процењује се да би Србији за увођење реда у овој области било потребно преко 2,5 милијарде евра.

За очување здравља нације, будућих поколења и животне средине, процењује се да би држава морала годишње да уложи 2 – 3% БДП, док је Србија у претходном периоду издвајала 2011 – 0,4%, 2014 – 0,25%, 2018 – 0,7% БДП-а. На основу накнада за животну средину у Србији се годишње прикупи преко 13 милијарди динара, али се у животну средину враћа тек нешто више од 6 милијарди.

Покрет Усправна Србија залаже се и спроводиће политику одрживе употребе природних ресурса који ће се користити само у неопходној мери, уз максималну заштиту јавног интереса и здравља људи.

ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ

– Заштита и одржива употреба природних богатстава.
– Подизање степена заштите вода на ниво уставне категорије.
– Увођење мораторијума на изградње малих хидроелектрана.
– Развијање зелених технологија.
– Смањење емисије штетних гасова и употребе фосилних горива.
– Враћање наменског карактера еколошким буџетским приходима и њихова децентрализација.
– Подизање степена енергетске ефикасности.
– Успостављање ефективног система за одговорно и планско управљање отпадом.
– Очување шумског фонда и додатно пошумљавање.

МЕРЕ

– Изменити Закон о накнадама за коришћење јавних добара у циљу увећања јавних прихода, којима би се санирала штета причињена природи приликом експлоатације.
– Изменити Законе о Студији и Процени утицаја на животну средину и предвидети формирање независног контролног органа који ће се бавити оценама студија и процена утицаја на животну средину.
– Пооштрити казнену политику у области недозвољене експлоатације и стриктно дефинисати и проширити надлежности инспекцијских органа.
– Изменити Закон о комуналним делатностима тако да се водоснабдевањем може бавити искључиво јавни сектор.
– Спровести ревизију свих издатих дозвола за објекте који су изграђени у алувионима река и који угрожавају обале, водоснабдевање и повећавају свеприсутније ризике од поплава.
– Забранити издавање енергетских дозвола и изградњу малих хидроелектрана.
– Увести посебну накнаду за највеће загађиваче и емитере CO2 из које би се финансирале постојеће мале хидроелектране које се налазе у систему подстицаја и имају уговоре о откупу електричне енергије по гарантованим подстицајним откупним ценама, уз истовремено укидање система финансирања преко рачуна за електричну енергију.
– Креирати финансијске подстицаје за истраживачке и иновативне пројекте и еколошки иновативна предузећа у циљу подстицања развоја зелених технологија.
– Изменити део Закона о буџетском систему и омогућити враћање наменског карактера јавном новцу који се прикупља из еколошких такси и накнада, како на националном тако и на локалном нивоу.
– Забранити производњу и промет генетски модификоване хране (GMO).
– Основати Центар за одрживу пољопривреду под чијим окриљем би се спроводиле подстицајне мере државним пољопривредним факултетима и организацијама за истраживање развоја и производње биопестицида и биоконтроле и управљање пољопривредом с нагласком на зелену – органску пољопривреду и очување биолошке разноврсности.
– Успоставити дугорочно одржив систем управљања отпадом са фокусом на повећање одлагања санитарног и индустријског отпада, прераду 75% произведеног отпада и изградњу система регионалних санитарних депонија и трансфер станица.
– Створити друштвене, економске и политичке услове за постепени прелазак са употребе фосилних горива на обновљиве изворе енергије (ОИЕ) као што су : енергија ветра, неакумулирана сунчева енергија (соларна енергија), биомаса и геотермална енергија.
– Увести систем подстицаја за научне институте у Србији за развијање батерија за складиштење енергије произведене путем обновљивих извора.
– Извршити реорганизацију ЈП Србијашуме и ЈП Војводинашуме и пратећих Фондова за пошумљавање у циљу стварања предуслова за подизање нивоа пошумљености од 50%.
– Израдити ерозивну карту Србије која би послужила као основ за даље пошумљавање.