Знамо да сјајно стојимо са путевима и пругама. И вртићима и школама. И домовима здравља и болницама.  И научно-технолошким парковима и дата центрима. И да ћемо до 2027. имати национални стадион сав у зеленилу и нови сајам у недођији. И да је до 2012. владао мркли мрак, а да је онда свануо блистав дан. Знамо,

Замислите ту земљу срећних људи у којој власт ослушкује глас свог народа. А глас народа артикулише политичка опозиција. И власт уважава то што јој њен добри народ преко племените опозиције поручује. А опозицију то не понесе, мада зна да јој углед и рејтинг расту. Она ни не помишља на изборе, и поред тога што понекад

Након трагедија које су нас задесиле почетком маја, добили смо читаву лепезу понуђених одговора о узроцима и разлозима који су до њих довели а који су, сваки за себе, понешто или пуно тога рекли о психолошком и људском профилу свакога од оних који су се по овом питању изјаснили. Било је свега, од окривљивања искључиво

Нису то више само људиВиша сад ово је истинаСве што успављује сеИ што се будиЗна да је Косово Србија Детлић што кору дрвета дубиТрава из земље што пробијаХук реке што уДаљини се губиЗна да је Косово Србија Лист који на ветру трепериВода из стене што избијаЛане што умаклоДивљој је звериЗна да је Косово Србија Камен

Пре неколико дана, председник Србије је у телевизијском обраћању позвао парламентарне опозиционе странке да прикупе потписе 85 народих посланика, обећавши да ће им он из редова СНС-а обезбедити још толико, како би на референдум било стављено питање његовог учестало оспораваног легитимитета. У недостатку доброг хумористичког програма на нашим ТВ каналима, ова понуда би се могла

Првих дана априла, на српској политичкој сцени је у први план избило питање референдума о одбацивању “француско-немачког плана”, како су ову занимљиву и контраверзну иницијативу насловили њени креатори из Народне странке. Подршку предлогу је до сада дало неколико угледних јавних личности, попут нашег великог глумца Петра Божовића и професора Мила Ломпара. Упоредо са подржаваоцима, понешто

Сећате се Милана Младеновића? Оног сјајног музичара, који је осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века својим талентом, харизмом и гласом, с гитаром у руци, освајао срца и умове младих људи широм бивше Југославије.  Е видите, тај Милан, чију је креативност ова власт наградила једном београдском улицом која сада носи његово име и платоом испред

Све што клечи, пузи и гмиже пред Вучићем, све што се нада привилегијама и милости актуелног председника или одрађује и оправдава постојеће, све чему је до Србије и Косова и Метохије стало мање него до преклањског снега, упрло се у претходних пар недеља да убеди Србе како је прихватање немачко – француски плана једина могућа

“Да си се борио као човек, не би те обесили као пса”, речи су које је Ајша, мајка последњег маварског краља Гранаде – Баобдила, прекорно и постхумно упутила свом сину због тога што је предао Гранаду католичким краљевима 1492. године. Тако барем пише Борхес у својој “Универзалној историји бешчашћа”, у фусноти приче “Удовица Чинг, гусарка”

Приближавамо се десетој годишњици потписивања “Бриселског споразума”, а о овом кратком документу који садржи свега 15 чланова, по свему судећи и даље знамо веома мало. Један од разлога за то лежи у околности да га је, и поред тога што је за упознавање са овим по свему проблематичним штивом довољно пет минута, прочитао тек незнатан

Грађани Србије су ових дана и недеља наново забринути и узнемирени због дешавања на Косову и Метохији. Догађаји који су уследили након напуштања лажних институција лажне државе у којима су представници Срба партиципирали по налогу Александра Вучића, у много чему и јесу драматични. Хапшења Срба, насилни упади терориста преобучених у полицијске униформе на Газиводе и