Да ће немачки канцелар Шолц приликом посете Београду бити ултимативан и груб, било је јасно и пре него што је слетео на аеродром “НиколаТесла”. Све информација које су пристизале из немачких медија и од њихових званичника јасно су указивале на садржај и тон порука са којима Шолц стиже у своју прву посету Србији.
Али да ће у тој мери, са становишта интереса које заступа, бити контрапродуктиван и, не замерите на изразу, прилично глуп, није било лако поверовати. Чак и сада, када је то већ скорашња прошлост, остаје нека врста неверице да је тако нешто ипак пошло за руком канцелару највеће и најмоћније европске државе. А пошло му је.
Сам редослед посета на балканској мини турнеји био је довољан да изазове револт код огромног броја грађана Србије. Јер, посетити најпре сецесионистичку Приштину и лажног премијера лажне државе, а тек потом Београд, израз је озбиљног и, свакако, свесно израженог непоштовања Србије.
Уз то, порука која је из Приштине одаслата, а која се своди на то да нема уласка у ЕУ без узајамног признања, додатно је грубо и недипломатски потцртала већ познати став Немачке, једног од водећих спонзора албанског сецесионизма и, не тако давно и тероризма на Косову и Метохији. Канцелар се, изгледа, добро потрудио да нас на брзу руку подсети на сва скорашња непочинства његове државе према нашем народу. И успео је.
Посета Београду, која је, по свему судећи, за све учеснике била прилично мучна, обележена је притиском на Србију да се придружи санкцијама Русији и поновљеном, а пар сати раније у Приштини први пут од једног европског званичника тако високог ранга изреченом тврдњом да без узајамног признања Србије и такозваног Косова нема уласка Србије у Европску унију.
За оне који до сад нису разумели, или су одбијали да то прихвате, улазак Србије у ЕУ је, сада и званично, немогућ без признања косовске независности од стране Србије. Из тога јасно произилази да је свако ко је за Србију у ЕУ, истовремено и присталица и подржавалац независног Косово. Дакле, свако ко ради на приступању Србије Европској унији, ради на независности Косова.
Оно што нам још увек није, а биће нам ускоро званично саопштено, јесте да пут у ЕУ води најпре преко дистанцирања, а потом и одустајања од Републике Српске. Истовремено, свако ко не затвара очи зна да процес европских интеграција подразумева даљу економску и политичку колонизацију Србије. Удаљавање од Русије и редуковање односа са Кином се подразумевају.
Све у свему, за два сата боравка у Београду канцелар Шолц је урадио више против подршке европским интеграцијама у Србији него сви домаћи противници Европске уније заједно за последњих 20 година. Сада свако коме је стало до Србије зна да је не само неопходно, већ и због чега у Србији треба што пре затворити причу о Европској унији.
Ако ни због чега другог, треба захвалити канцелару Шолцу на отрежњењу које нам је донео. Он нам је, боље него ико други, помогао да сагледамо ствари у свој њиховој очигледности и сачувамо себе од нас самих, наших фантазија, лутања и заблуда.
