Јуче нас је нискотиражни али добро информисани “Данас” обавестио да неће бити ништа од нашег Сутра уколико ми – Србија, не остваримо напредак у преговорима о нормализацији односа са нама – Косовом. Да је у питању неко друго Косово, а не ово наше, део јужне српске покрајине која у свом саставу има и Метохију, “Данас” би јуче, преносећи поруку ЕУ, сасвим сигурно употребио звездицу, ону којом се у међународним играријама и маштаријама означава неко друго, фиктивно Косово*, коме ће звездица бити сигурно скинута сутра. Добро, мало сутра.
Па да видимо шта нам то поручују званичници ЕУ и каква ће нас трагедија, већа од било које античке, задесити уколико не узнапредујемо у преговорима, односно не прихватимо de facto независност те фиктивне адресе и скидање већ поменуте звездице са франкенштајнске наказице.
Неће, кажу, бити пара. Ни за Србију ни за то њихово чедо са сметњама у развоју, већ ће све отићи другима на такозваном Западном Балкану! Ето. А таман су се отворили. И то колико!
Да човек не поверује колико. 6,3 милијарде евра! Еј бре, паре су то. Добро, јесте да су од тога свега 2 милијарде донације, остало су позајмице, треба то враћати. Али опет, 2 милијарде! И то за период од свега 4 године, од 2024 – 2027. Па није шала!
Оно јесте, тачно је да је то 500 милиона евра годишње. И да митски Западни Балкан има око 17 милиона становника. И да то дође још мало па 30 евра годишње по глави. И да је то скоро 2,5 евра месечно по западнобалканцу, а ако буде добар и овом нашем мученом Србијанцу. Да, није баш да човек моментално полуди од среће, али опет, паре су то око којих се у глави врти и око којих се вреди потрудити.
Јер, „ако нема напретка у преговорима о нормализацији односа, онда нема ни новца од ЕУ за развој“, рекао је јуче “Данасу” високи ЕУ званичник који брине за наше Сутра.
И ето, ствар је једноставна, још мало па проста. Оно што сваки Србин треба да уради да би на свој конто укњижио 30 евра годишње и тако осигурао своје Сутра, јесте да још јуче, а најкасније данас, призна независно то и то је то!
А за оне који се колебају, ево охрабрења. И Јуда је продао Христа за 30, добро, не евра, и то ових девалвираних и никаквих, већ сребрењака, оних правих! И то једнократно и то за то, а не као што се нама нуди два пута годишње по 15, па пута четири године, па плус бонус на Развој, па да те Бог види. И ето како је завршио. Јуда. И дан данас се његово име на целом свету, и на оним местима за која није ни помишљао да постоје, помиње. И тек ће се помињати!
