Изјава Биљане Аболмасов, декана Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, у којој је изразила незадовољство радом проректора за међународну сарадњу Ратка Ристића и његовим иступањима у јавности, доказ је да је власт оличена у Александру Вучићу пустила из боце све зле духе мрачне левичарске прошлости ове земље.
У духу црњих од најцрњих комунистичких политичких комесара који су од 1944. године па надаље одлучивали не само о каријерама универзитетских професора већ и о животу и смрти српских патриота, ова професорка је искористила прилику да, доводећи у питање професионални статус професора Ратка Ристића због коришћења његових Уставом загарантованих грађанских и политичких права, на најморбиднији начин закорачи у јавни и политички живот Србије.
Ако је професорка Аболмасов хтела да се на овај отужан и јадан начин препоручи Александру Вучићу – господару таме која 11 година притиска Србију, нема никакве сумње да је у томе успела. Уколико је желела да покаже сав јад и беду дела универзитетске елите, њен успех је још несумњивији. Али, ако је овим поступком намеравала да нашкоди Ратку Ристићу, овај њен иступ је чист промашај који у себи обједињује све елементе злонамерности, недостатка социјалне интелигенције и чистог, концентрованог дилетантизма, пошто овом врсном универзитетском професору могу судити и пресудити само његова научна дела и његови студенти. А научна и педагошка каријера, ван сваке сумње, убедљиво сведоче у корист професора Ратка Ристића.
