Знамо да сјајно стојимо са путевима и пругама. И вртићима и школама. И домовима здравља и болницама. И научно-технолошким парковима и дата центрима. И да ћемо до 2027. имати национални стадион сав у зеленилу и нови сајам у недођији. И да је до 2012. владао мркли мрак, а да је онда свануо блистав дан. Знамо, све знамо о земљи Србији.
Знамо, ево, и да је Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, нас 6.647.003 по последњем попису становништва из прошле, 2022. године. Од тога Срба 5.360.239. Знамо и да је сада 2023. и да нас је ове године неколико десетина хиљада мање у односу на прошлу, пописну.
Такође знамо, али не знам да ли сте обратили довољно пажње, ако нисте ево прилике, да је број Срба у Србији у периоду између два пописа (2011 – 2022.) смањен за 627.911, односно у просеку 57.082 годишње. И да је то знатно више у односу на укупан пад становништва у Србији, који, за исти период, износи 539.859, односно 49.078 људи мање сваке године. Тако је и број Срба у укупној популацији са 83,32% смањен на 80,64%.
Ако вам ове бројке још увек ништа драматично не говоре, хајде да укључимо друге. У наставку ће, да нас превише бројева не би превише збуњивало, реч бити само о Србима у Републици Србији.
Да ли знате да се у периоду од 1991 – 2002. године, дакле оном који су обележила ратна дешавања у непосредном окружењу, тешко сиромаштво, хиперинфлација, екстреман раст криминала, борба против тероризам на Косову и Метохији, бомбардовање наше земље и сва пратећа зла, број Срба у Србији смањио за 233.757, односно 21.250 годишње?
А да ли знате да се број Срба у Србији у периоду од 2002 – 2011, оном који је обележен владавином политичких снага које су победиле Слободана Милошевића у разноразним коалицијама са његовим наследницима, а које су од стране садашњег режима проскрибоване (у доброј мери с разлогом) као лоповске, пљачкашке, корупционашке, тајкунске и томе слично, смањио за 224.688, односно 24.965 годишње?
Хајде сада да саберемо бројеве и видимо како стоје ствари. Дакле, за 20 година власти “црвених бандита” и “жутих лопова”, Србија је изгубила укупно 458.445 Срба односно, у просеку, 22.922 припадника српског народа годишње. А за 11 година Вучићевог “златног доба”, Срба у Србији је мање за 627.911, односно у просеку 57.082 годишње!
Ако бројке постројимо мало другачије, видећемо да смо за Вучићевић 11 година власти изгубили 169.466 Срба више него за Милошевићевих, Ђинђићевих, Коштуничиних и Тадићевих 20 година. А ако их још мало престројимо, биће нам јасно да смо у време Вучићеве власти губили на годишњем нивоу 249,02%, односно два и по пута више Срба него у време претходних лидера!
Овакве податке, и поред тога што су јавно доступни на сајту Републичког завода за статистику (https://www.stat.gov.rs/), никада нећете чути од Александра Вучића и његових букача и пропагандиста. А ово су једини релевантни бројеви који говоре о карактеру и последицама његове власти. И они ће, уз разорене институције, уништено правосуђе, руиниран образовни систем, природне ресурсе распродате странцима за безначајно мало пара, екстремно загађење животне средине, гигакорупцију, стварање нове класе нарасле на пљачки народа и привилегијама најгорег соја људи, дивљању криминалних банди стопљених с врхом власти и трговима уређеним у духу провинцијских бугарских градића из доба Тодора Живкова, остати његово једино стварно наслеђе.
А километри путева и пруга? Да, остаће и стотине километара вишеструко преплаћених путева и пруга који ће “пожељет” Срба, али Срба, ако ово потраје, скоро па да и “бити неће”. Макар не у Србији.
