Покрет Усправна Србија упутио је у законском року приговор Апелационом јавном тужилаштву на решење Вишег јавног тужилаштва у Београду којим је 17.03.2023. године, након свега 5 (пет) радних дана, брзином никад виђеном у српском правосуђу, одбачена кривична пријава против Александра Вучића због извршења кривичног дела Угрожавање територијалне целине из члана 307 Кривичног законика.
У приговору су детаљно наведени сви недостаци, непрецизности и неистинитости који, уз жаљења вредан покушај Вишег јавног тужилаштва да избегне процесуирање свог стварног шефа – Александра Вучића, чине почетак, средину и крај акта недостојног ичега што се може назвати правосудном институцијом.
Тешко је замислити краће образложење једне тужилачке одлуке које у себи садржи више материјалних, чињеничних и логичких грешака од овога које је у великој журби, која је специфичан вид изражавања лојалности председнику Републике Србије, успело да напабирчи Више јавно тужилаштво. Тих двадесетак редова сачињених с муком која је производ стицаја огромне сервилности и још веће неукости, биће прави драгуљ у историји тужилачког бешчашћа.
У образложењу решења нема ничега што није или изобличено, или кривотворено или у потпуности неистинито. Од тврдње да се документ који је у Бриселу 27.02.2023. године у име Републике Србије прихватио Александар Вучић, чак ни не зове Споразум, како смо ми у кривичној пријави навели, па до закључка да председник Републике Србије није починио кривично дело које ми се ставља на терет, све је нетачно, неодрживо и бесмислено.
Од тужилаштва које није нашло за сходно чак ни да се обавести какав је тачно назив акта који је Александар Вучић у Бриселу прихватио, а који је кључни доказ и предмет кривичне пријаве, а могло је то да уради једноставном посетом сајту Канцеларије за Косово и Метохију – документ, иначе, носи назив “Споразум о путу нормализације између Косова и Србије”, није се ни могло очекивати ништа осим брилијантне манифестације нестручности, површности, непрофесионалности и некомпетентности.
Из образложења Вишег јавног тужилаштва недвосмислено произилази да је за ову правосудну институцију суштинска аутономија Косова и Метохије у оквиру суверене државе Србије, како то прописује Устав, исто што и признавања суверенитета, независности и територијалног интегритета такозваног Косова од стране председника Републике Србије Александра Вучића, који је то учинио прихватањем Споразума из Брисела, а потврдио прихватањем Анекса их Охрида који је саставни део Споразума.
Вишем јавном тужилаштву, очигледно је, није јасно да се појмови попут суверености, независности и територијалног интегритета везују искључиво за државе и да се ни на који начин не могу односити на било који облик аутономије, колико год она била широко постављена, те да је Александар Вучић прихватањем Споразума у којем се такозваном Косову признају наведена својства, несумњиво и самовољно одустао од поштовања Устава Републике Србије.
Имајући у виду околност да је, потпуно супротно тврдњама Вишег јавног тужилаштва да од стране председника Републике Србије “није предузето противуставно деловање у покушају да се отцепи неки део територије Србије”, Александар Вучић прихватањем Споразума урадио све што је било у његовој моћи да на противуставан начин отцепи овај део територије Републике Србије, Усправна Србија је од Апелационог јавног тужилаштва затражила да у складу са чланом 51 став 3 Закона о кривичном поступку усвоји наш приговор и Вишем јавном тужилаштву изда обавезно упутство којим му налаже да предузме кривично гоњење против председника Републике Србије Александра Вучића због кривичног дела Угрожавање територијалне целине из члана 307 Кривичног законика.
