Није ово хушкање на рат. Ово је позив на мир. Уосталом, Русија је превише велика да би је ико на ишта могао наговорити или подговорити. Ипак, није наодмет предложити.
САД и њени НАТО сателити чине све да доведу до крвопролића између два братска словенска народа, Руса и Украјинаца. Пошто су претходно урадили штa је требало да би дошло до ескалације сукоба између две земље, сада чине оно што је преостало да рат у који инвестирају огромне војне, политичке, финансијске и пропагандне ресурсе буде што крвавији.
Рат у којем би масовно гинули Украјинци и Руси био би невиђена посластица за Бајденову администрацију, америчку дубоку државу, као и све оне који су деценијама уназад одгајани на антирусизму и антисловенству. Те их посластице треба лишити и сада и за сва времена. Словенски народи међу собом више никада не смеју ратовати.
Сувишно је упуштати се овде у разматрања мирне и референдумом остварене “анексије” Крима, једне од неуралгичних тачака у односима Русије и Украјине на којој америчка администрација покушава да распламса ратни пожар. Свако иоле образован зна да је припајање Крима Русији само исправљање тешке неправде из 1954. године којом је ова територија Хрушчовљевим декретом поклоњена Украјини. Русија је без капи проливене крви урадила оно што је било и праведно и оправдано и неопходно за очување њених стратешких интереса – вратила Крим кући.
Како је и поред изразито конструктивног и разборитог понашања Москве у циљу деескалације напетости са Украјином, а нарочито повратка стратешке равнотеже у односима са САД и НАТО пактом, Русија изложена додатном омаловажавању, понижавању, агресивној реторици и озбиљним војним и ратним претњама, све указује да је неопходан много снажнији и одлучнији одговор.
Пошто САД и НАТО сателити очигледно једино респектују језик силе, којом сами озбиљно прете Русији, време је за силовит одговор. И што пре до њега дође, усијене главе америчких и сателитских западних лидера ће се пре охладити. У противном, дефанзива Русије биће све већа, безизлазност њеног положаја све очигледнија а агресивност оних чији је циљ њено потпуно сламање и уништење све израженија.
Да би се томе стало на пут и помахнитали западни воз предвођен ирационалним америчким машиновођом вратио у станицу разума и реалности, неопходно је да Русија изврши превентивни и брутални војни удар на НАТО системе инсталиране надомак њених граница. Дакле, не удар на суседне државе, попут Литваније, Летоније, Естоније, већ искључиво на НАТО постројења смештена у суседним земљама.
У противном, колико год све што се дешава многима изгледало као дипломатска и политичка игра, НАТО јастребови ће ударити на Русију. А онда ће све бити много теже и трагичније и за руски народ и за целу Европу.
Због тога – превентивни војни удар Русије на НАТО системе на истоку и северу Европе што пре. Бајден и његови сарадници ће одлично разумети језик силе. Он је, уосталом, у САД – када су међународни односи у питању, већ седамдесет година уназад у службеној употреби.
