Обраћање Саше Варинца, председника Извршног одбора Усправне Србије, приликом представљања Београдског блока, као прве објављене изборне листе за градске изборе у Београду, који ће бити одржани 3. априла наредне године.
„Даме и господо, поштовани грађани Београда. Драго ми је што имам прилику да вас поздравим у име покрета „Усправна Србија“ који је са поносом ушао у новоосновани Патриотски блок окупљен око Српског покрета „Двери“. Желимо да нашим деловањем у оквиру ове коалиције задобијемо ваше поверење, а да вам за то узвратимо беспоштедном борбом за враћање поверења у институције, као и вредности које полако одлазе у заборав у нашој лепој Србији. То су језик, култура, територијални интегритет, здрава животна средина, здравство и образовање доступно грађанима, тржиште на којем влада здрава конкуренција, и пре свега и изнад свега: част, поштење и пуна одговорност када се воде јавни послови и управља јавном имовином.
У том смислу можемо поставити питање да ли је Београђанима свеједно како се располаже њиховим средствима и како се управља њиховом имовином? Наравно, када су у питању приватна имовина и средства, неспорно је да су то питања од суштинског значаја за њихов живот. Међутим, да ли сви ми у овом граду довољно размишљамо о средствима и имовини који су јавни (којима управља Град) , али се итекако наши, јер настају од нашег новца.
Јавна средства се троше кроз јавне набавке, које су уређене строгим правилима Закона о јавним набавкама. Јавна имовина се може продати – приватизовати само на начин прописан Законом о јавној својини и другим прописима који регулишу ту област. Основни принцип тих закона јесте да када држава (а нас сада занима град Београд) нешто купује, да то учини за што мање нашег новца а да оно што купи буде што квалитетније, док с друге стране када нешто продаје, да прода за што више новца и да итекако води рачуна коме ће продати нашу имовину. Зар тако свако од нас не би размишљао када троши своја лична средства и продаје своју личну имовину? Још сам уверенији у то да би они који тренутно управљају овим градом, били посебно пажљиви када је у питању њихов лични капитал. Исто се односи и на претходне управитеље који садашњим служе само као изговор, а у ствари су им врло захвални јер су им дали корисне идеје и примере како немилице трошити оно што је наше.
Морамо грађане подстаћи да тако размишљају о јавним средствима и јавној имовини, јер то је НАШЕ, као и омогућити им да знају одговоре на 4 кључна питања када се троше та средства или продаје таква имовина. Та питања су:
1. Да ли је, уопште, потребно нешто купити или продати?
2. На који начин се то ради?
3. За колико се продаје или купује?
4. Ко је тај који ће добити наша средства или нашу имовину.
Чини се да се јавност више бави тим питањима у вези са јавним набавкама. Тако смо се, рецимо, питали зашто је Београду уопште потребна гондола на Калемегдану, мегаломански јарбол на Ушћу, зашто је новогодишња јелка плаћена преко 80.000 евра, ко је тај ко је изабран за поплочавање Трга Републике па није био способан да обичне бетонске коцке поређа како треба. Свакако да би на сва, а не само на нека од наведених питања, морали да тражимо и добијемо одговор када год постоји сумња у неку набавку. Јер то што се купује, купује се од нашег новца, и биће наше, односно ми ћемо га користити.
Што се тиче продаје јавне имовине, о томе још и најмање знамо. Једва да има неких одговора на наведена питања. Размотримо један свеж пример. Продаја Института Јарослав Черни. Хајде да поставимо наведена четири питања за то отуђење јавне имовине.
1. Зашто продајете наш институт који се деценијама успешно бави истраживањем и пројектовањем у области вода? Зашто га продајете када нема никаквих финансијских проблема и који је толико успешан, да је водећа научно истраживачка организација не само у Србији него и у региону? Тај институт је зарађивао годишње десетак милиона евра и ништа није коштао државу која је од њега имала само користи.
2. Како га продајете када нису испуњени формални услови из Закона о науци и истраживању (нема потребних мишљења и сагласности надлежних органа и стручних тела)? Да ли знате да постоји кривично дело Злоупотреба у поступку приватизације?
3. Зашто га тако добростојећег у сваком погледу продајете за само 2,5 милиона евра. Па то је мање од пола процента онога што ћете платити за пренос фудбалских утакмица енглеске лиге. Зар је наш научни институт толико безвредан, а у њему од укупно око 250 запослених, ради и 30 доктора наука и магистара. Зар је наше знање толико јефтино?
4. Коме продајете наш институт када вам је једини услов за купца био да има годишњи приход од најмање 30 милиона евра? Битно вам је дакле, само колико неко има капитала, али не и чиме се бави. Било вам је, дакле, небитно шта ће тај неко радити са нашим институтом. Посебно се намеће и питање како га продајете конзорцијуму који чине директори тог института удружени са фирмом која годинама од државе добија бројне уносне послове. Да ли је то сукоб интереса? Да ли је то уопште нормално? Замислите да у јавној набавци победи конзорцијум директора неког јавног наручиоца и једног моћног понуђача. Како бисмо на то реаговали.
Међутим, да ли је довољно да све поменуто занима само нас као грађане овог града. Није, никако. То мора да занима и надлежне органе који могу и морају да заштите оно што је НАШЕ. Посебно је у том погледу важно тужилаштво, које тренутно, углавном, игра улогу успаване лепотице. Ко ће пробудити ту лепотицу и све остале државне институције које спавају дубоким сном? Па ви као грађани овог града и ми као блок којем је стало до ове земље и онога што она има, а припада свима нама. Имајте, притом, на уму да институције успављују они којима одговара да не раде свој посао, да би они само могли да обављају своје уносне послове.
На крају, желим да нагласим да због кршења закона приликом продаје Института „Јарослав Черни“, Усправна Србија и Патриотски блок траже од надлежних институција поништавање те приватизације и покретање кривичног поступка против одговорних. Такође, истичем да ће Усправна Србија и Патриотски блок, када добију подршку грађана, стати криминалу, корупцији и безакоњу на пут.“
