Uncategorized

Пре неколико дана, председник Србије је у телевизијском обраћању позвао парламентарне опозиционе странке да прикупе потписе 85 народих посланика, обећавши да ће им он из редова СНС-а обезбедити још толико, како би на референдум било стављено питање његовог учестало оспораваног легитимитета. У недостатку доброг хумористичког програма на нашим ТВ каналима, ова понуда би се могла […]

Првих дана априла, на српској политичкој сцени је у први план избило питање референдума о одбацивању “француско-немачког плана”, како су ову занимљиву и контраверзну иницијативу насловили њени креатори из Народне странке. Подршку предлогу је до сада дало неколико угледних јавних личности, попут нашег великог глумца Петра Божовића и професора Мила Ломпара. Упоредо са подржаваоцима, понешто

Сећате се Милана Младеновића? Оног сјајног музичара, који је осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века својим талентом, харизмом и гласом, с гитаром у руци, освајао срца и умове младих људи широм бивше Југославије.  Е видите, тај Милан, чију је креативност ова власт наградила једном београдском улицом која сада носи његово име и платоом испред

Све што клечи, пузи и гмиже пред Вучићем, све што се нада привилегијама и милости актуелног председника или одрађује и оправдава постојеће, све чему је до Србије и Косова и Метохије стало мање него до преклањског снега, упрло се у претходних пар недеља да убеди Србе како је прихватање немачко – француски плана једина могућа

“Да си се борио као човек, не би те обесили као пса”, речи су које је Ајша, мајка последњег маварског краља Гранаде – Баобдила, прекорно и постхумно упутила свом сину због тога што је предао Гранаду католичким краљевима 1492. године. Тако барем пише Борхес у својој “Универзалној историји бешчашћа”, у фусноти приче “Удовица Чинг, гусарка”

Приближавамо се десетој годишњици потписивања “Бриселског споразума”, а о овом кратком документу који садржи свега 15 чланова, по свему судећи и даље знамо веома мало. Један од разлога за то лежи у околности да га је, и поред тога што је за упознавање са овим по свему проблематичним штивом довољно пет минута, прочитао тек незнатан

Грађани Србије су ових дана и недеља наново забринути и узнемирени због дешавања на Косову и Метохији. Догађаји који су уследили након напуштања лажних институција лажне државе у којима су представници Срба партиципирали по налогу Александра Вучића, у много чему и јесу драматични. Хапшења Срба, насилни упади терориста преобучених у полицијске униформе на Газиводе и

У тексту “Каква је будућност САНУ” објављеном 24. новембра 2022. године у рубрици “Погледи” дневног листа “Политика”, др Миша Ђурковић је, говорећи о “преовлађујућој југословенској оријентацији ове институције, иако Југославије нема већ деценијама”, изнео по свему шокантну тврдњу да САНУ “уместо да почне да ради на Речнику српског језика и даље ради на речнику нечега

“Шта имате руско у кући”, једно је од омиљених питања како просечних натољубаца и еврофила, тако и најдубокоумнијих другосрбијанских мислилаца. Над њим би, претпостављам, сваки противник евроатланских интеграција, који још није схватио да су нас Американци и њихови милосрдни савезници бомбардовали из најплеменитијих побуда, а Косово и Метохију нам отели како би нас лишили опасног

Србија је окружена државама чланицама ЕУ и НАТО пакта па је стога логично да буде део ових структура, једна је од омиљених теза поборника евроатланских идеја у Србији. Ово се често може чути како од јавних личности које провирују из шињела Коче Поповића и део су другосрбијанског неокомунистичког корпуса, или је можда исправније рећи култа,