Uncategorized

Већ данима се, као о главном политичком догађају који је пред нама, говори о формирању “Српског блока”, под овим или неким другим згодним називом. Реч је, у најкраћем, о покушају окупљања “правих патриотских снага” под окриљем Александра Вучића у, како би он то волео да види, велики свенародни покрет, који је изнад странака и подела. […]

Права драма и хистерија у централним западним и у домаћим подражавалачким и отворено антируским медијима након обраћања председника Руске Федерације Владимира Путина. Ништа мања хистерија ни у изјавама западних званичника који су из Путиновог говора најбоље запамтили оно чега у њему није било – отворену агресивну претњу нуклеарним оружјем. Од Литваније, преко Немачке и Британије,

Објашњаваће нам наредних дана и недеља како се није догодило оно што су сви помислили да се догодило. Потцртаваће нам танану али очигледну разлику између параде и параде. Подсећаће нас на заборављену лекцију да је организована шетња могућа само на улици, никако у парку. Дефиловаће разноразни Вулини, Ј Вучићевићи, Бокани и остали Бизони, несрећници и

Дан након одржавања “Литије за спас Србије” којој је присуствовало више десетина хиљада грађана а која је окончана молитвом и обраћањем Патријарха српског Порфирија испред Храма Светог Саве, председник Србије Александар Вучић се из Словеније осврнуо на догађање народа који се, изгледа, догађа управо њему. Из његовог љутитог, а како би другачије и могло бити,

Није први пут да се из различитих, најчешће НАТО извора, пласира прича о руској војној бази у Србији, али се по свему виђеном, динамици, интензитету, тону изјава, сада отишло најдаље. Веома је индикативно да овог пута у улози најгласнијег оспораватеља руског војног присуства није био неко од домаћих професионалних перача НАТО мањерки, већ председник државе

Најава одржавања “Европрајда” у Београду усталасала је Србију више и јаче него било који догађај у последње две деценије, осим нелегалног проглашења независности лажне државе, а стварне нарко – терористичке јазбине Косово 2008. године. Како је најава баналног перформанса баналних протагониста, чије је родно и кодно идентитетско чвориште лоцирамо у доњем делу леђа, одакле им

Да је Србија макар за промил више била држава у време његовог недавног  именовања, Кристофер Хил своје пензионерске дане не би проводио на месту амбасадора САД у Србији. Ово због своје опскурне улоге у недавној прошлости наше земље и нашег народа, пре свега на Косову и Метохији, али и у Републици Српској. А да је

Ових дана се у јавности, а нарочита на друштвеним мрежама, које су постале последње уточиште свакојаких другосрбијанских и осталих комунистичких опиљака, подигла права бура у вези одлуке ваљевског Вишег суда којом је неправоснажно рехабилитован Никола Калабић, ратни командант Горске краљеве гарде Југословенске војске у отаџбини.  Неке од кључних контраверзи везаних за лик и дело Николе

Никада не треба потцењивати потенцијал људи, па самим тим и политичких лидера – јер и они су нешто налик на људе, за лудило и самоуништење.  Тако су неки од ових налик изашли у сусрет апелима који се могу чути широм европског континента и изнели предлог да се Русима укину туристичке визе.  Пошто су своје земље

У данима за нама навршило се 77 година од монструозног уништавања Хирошиме и Нагасакија и прве две, и за сада једине, употребе нуклеарног оружја против цивилног становништва у току ратних сукоба. 6. и 9. августа 1945. године Сједињене Америчке Државе су без икаквог војничког оправдања уништиле ова два јапанска града, а од директних последица нуклеарног